Visokoškolske ustanove u Republici Srbiji za vreme COVID-19 položile ispit iz obrazovne efikasnosti

Od trenutka kada je Republika Srbija proglasila vanredno stanje tokom drugog polugodišta školske 2019/2020. godine, visokoškolske ustanove (VŠU) bile su primorane da upotrebe različite nastavne modele, od sistema za učenje na daljinu, preko onlajn-platformi i modernih informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), pa sve do slanja mejlova i obaveštenja studentima preko fakultetskih portala.

Koristeći tehniku ankete, nedavno istraživanje sprovedeno u Srbiji opisuje iskustva nastavnika i saradnika sa visokoškolskih ustanova u Srbiji (780 ispitanika) kada je reč o efikasnosti pruženih obrazovnih usluga. Autori su analizirali stavove nastavnika i saradnika o efikasnosti pružanja obrazovnih usluga na primeru modela rada od kuće (WFH), učenja na daljinu i drugih modela koji su upotrebljeni kao deo epidemioloških mera za sprečavanje širenja virusa COVID-19 u obrazovanju. Tokom rada od kuće, autori su posmatrali faktore koji utiču na efikasnost obrazovanja. Očekivalo se da će tehnologija, podrška školske uprave i konflikt na relaciji kuća–posao uticati na efikasnost nastavnog procesa, tako da su to bili prvi kriterijumi koji su uzeti u obzir prilikom odabira potencijalnih faktora. U studiji su analizirana četiri faktora: podrška školske uprave, konflikt na relaciji kuća–posao, kućna infrastruktura i odabrana tehnologija. Rezultati pokazuju da je podrška školske uprave u pozitivnoj korelaciji sa konfliktom na relaciji kuća–posao i efikasnošću, i negativnoj korelaciji sa kućnom infrastrukturom.

Akademski radnici sa fakulteta i drugih visokoškolskih institucija u Republici Srbiji pokazali su da su tokom pandemije virusa COVID-19 više koristili nastavni model rad od kuće od tradicionalnog modela. Mali procenat njih radio je isključivo po WFH modelu, ili tradicionalnom modelu, dok je većina ispitanika kombinovala oba modela, odlazeći na posao (obrazovnu instituciju u kojoj predaju) samo kada je to bilo apsolutno neophodno. Tokom rada od kuće, većina ispitanika je izjavila da je bila u stanju da uspešno ispunjava kako svoje akademske, tako i svakodnevne obaveze.

Nastavni model koji podrazumeva rad od kuće je neminovno doveo do pojave konflikta na relaciji kuća–posao. Istraživanje se takođe bavilo proučavanjem tehničke (logističke) podrške WFH modelu. Budući da većina univerzitetskih nastavnika nije imala nikakvog iskustva sa IKT alatima pre pandemije, zanimljivo je da su svejedno uspešno odgovorili na tehničko-tehnološke izazove u vezi sa organizacijom nastave i da je većina njih izrazila zadovoljstvo zbog korišćenja onlajn-platforme. Štaviše, većina akademskih radnika veruje da se njihov predmet ili kurs može u potpunosti prebaciti na onlajn-platformu.

Ovo istraživanje je identifikovalo četiri faktora koja utiču na efikasnost nastavnog procesa. To su sledeći faktori:

• podrška školske uprave (F1),
• konflikt na relaciji kuća–posao (F2),
• kućna infrastruktura (F3) 
• odabrana tehnologija (F4).

Nalaženjem prosečnih vrednosti faktora, kako bi se očuvala izvorna merna skala, autori su izračunali korelacije između faktora i efikasnosti. Faktori F1 (podrška školske uprave), F2 (konflikt na relaciji kuća–posao) pokazuju pozitivnu i značajnu korelaciju sa efikasnošću, zbog čega je zaključak istraživanja da prva dva faktora imaju najveći uticaj na efikasnost. 

Pored toga, test je pokazao da je F1 (podrška školske uprave) u pozitivnoj korelaciji sa F2 (konflikt na relaciji kuća–posao) i F4 (odabrana tehnologija), i negativnoj korelaciji sa F3 (kućna infrastruktura). Dalje, F2 (konflikt na relaciji kuća–posao) u negativnoj je korelaciji sa F3 (kućna infrastruktura). Faktor F4 (odabrana tehnologija) nije pokazao značajne korelacije sa drugim posmatranim faktorima. Podrška školske uprave, konflikt na relaciji kuća–posao i kućna infrastruktura se međusobno prepliću i utiču na efikasnost, stoga bi bilo korisno detaljnije analizirati njihovu povezanost. Negativna korelacija između F2 i F3 otvara pitanje pravilnog upravljanja tehničkim aspektima rada od kuće. Odabrana tehnologija ima svoju ulogu, ali deluje izolovano od ostalih faktora. 

 S obzirom na to da se situacija sa pandemijom nastavila izvesno je da će rad od kuće i onlajn-nastava nastaviti da se sprovode u realnom vremenu. Svi podaci predstavljeni u ovom i sličnim istraživanjima će, dakle, imati značajan uticaj na buduće trendove u vezi sa radom od kuće i obrazovnom efikasnošću, tim pre što se u prvim danima pandemije verovalo da će WFH biti neophodan samo u vanrednim situacijama. Međutim, postaje sve izvesnije da će određeni oblici rada od kuće, zahvaljujući beneficijama koje donose, opstati u obrazovnom sektoru čak i nakon prestanka ove situacije.

Zaključak koji možemo izvesti jeste da su visokoškolske institucije u Srbiji položile test efikasnosti, uprkos situaciji. 

Dodatna literatura: 

Kuleto, V., Ilić, M. P., Šević, N. P., Ranković, M., Stojaković, D., Dobrilović, M. (2021). Factors Affecting the Efficiency of Teaching Process in Higher Education in the Republic of Serbia during COVID-19. Sustainability, 13, 12935. https://doi.org/10.3390/su132312935