Preporuka za čitanje: „AI i razvoj ljudske inteligencije, kao i inovacija u nastavi i učenju”, Džon Senior i Eva Đarmati
Zanimljiva knjiga o odnosu između veštačke (AI) i ljudske inteligencije u okviru Obrazovanja 4.0 jeste „AI i razvoj ljudske inteligencije, kao i inovacija u nastavi i učenju” autora Džona Seniora i Eve Đarmati, koju je 2021. objavila izdavačka kuća „Routledge”.
Knjiga govori o tome kako veštačka inteligencija utiče na budućnost. Predstavljajući knjigu, autori objašnjavaju da je njihovo delo „vodič kroz koncept inteligencije”. Tačnije, knjiga nudi pojednostavljen vodič kroz istoriju ovog pojma i različitih definicija inteligencije korišćenih tokom vremena. Ali ona govori i o tome šta će buduće generacije podrazumevati pod inteligencijom. Autori naglašavaju da razvoj učenja koje kombinuje ljudsku i veštačku inteligenciju društvu pruža najbolje šanse za opstanak, budući da se čovečanstvo suočava sa ubrzanim razvojem, promenama kakve ranije nije bilo moguće ni zamisliti, kao i pretnjama i opasnostima koje donosi veštačka inteligencija. Činjenica da se „vremena menjaju” i da ljudi moraju da nauče kako da uče i podučavaju druge, ali i kako da svoju inteligenciju prilagode tako da maksimalno iskoriste prednosti AI-ja, predstavlja najvažniji doprinos ove knjige.
Autori su bili inspirisani incijativama grofice od Lavlejsa, Avguste Ade King, koja je skovala izraz „poetska nauka”. One se mogu uzeti kao odskočna daska za nove poduhvate. Budući da je Ada stvari posmatrala iz perspektive poetske nauke, to putovanje ju je navelo da postavi pitanje o „analitičkoj mašini”. Razmatrala je kako pojedinci i društvo kao celina posmatraju tehnologiju kao kolaborativno oruđe, oštroumno primetivši da mašine mogu da urade samo ono čemu su ih ljudi nučili. Knjiga takođe pruža osnovne perspektive koje čitaocima pomažu da se nose sa izazovima budućnosti, ali ih uči i tome koliko je ljudskim bićima važno da se prilagode „svetu inteligentnih mašina”. Knjiga je u skladu sa promenama sa kojima se suočavamo, a poseduje i sociološku perspektivu, ne samo pedagošku i andragošku. Ona takođe postavlja pitanja o etičkom i zakonskom aspektu interakcije između mašina i ljudi, naročito kada se radi o sintezi mašinskog i ljudskog razmišljanja.
Knjiga preispituje naše opšte znanje. Ono za šta mislimo da je deo našeg koda i ono što radimo po automatizmu, na primer „ponašamo se kao ljudi”, ovde ne važi – knjiga tera čitaoce da nauče ono što su mislili da već znaju. Istorija nam pokazuje da je čovek oduvek morao da se prilagođava kako bi preživeo. To pravilo važi i danas, a nastaviće da važi i u budućnosti.
Ljudi moraju da nauče kako da postanu najbolja verzija samih sebe. Knjiga „AI i razvoj ljudske inteligencije, kao i inovacija u nastavi i učenju” može nam pomoći da to ostvarimo.
Dodatna literatura:
- Kuleto, V., Ilić, M. (2021). Book Review: AI and developing human intelligence, future learning and educational innovation, John Senior and Éva Gyarmathy. Revija za socijalnu politiku, god. 28, br. 3, str. 429–446, Zagreb. http://www.rsp.hr/ojs2/index.php/rsp/article/viewFile/1867/1532
- Senior, J., Gyarmathy, É. (2021). AI and Developing Human Intelligence Future Learning and Educational Innovation. New York: Routledge.
