Biti ili ne biti recenzent – pitanje je sad!

Bavljenje naukom podrazumeva deljenje rezultata rada, svojih veština i svog postojanja sa celokupnim društvom.

Potencijalne individualne uloge i doprinosi mogu se razlikovati. Deo tog deljenja podrazumeva i pomoć naučnim časopisima, konferencijama, urednicima, autorima i uopšte celokupnoj naučnoj populaciji u vidu recenziranja naučnih i stručnih članaka. Često su nastavnici ili istraživači skloni tome da iz naučne zajednice uzimaju ono što im je potrebno kako bi ostvarili minimum neophodan za napredovanje u svojim naučnim i istraživačkim zvanjima, zaboravljajući postulate na kojima se zasnivaju naučni radovi i nauka uopšte. 

Zašto je važno biti recenzent i kako se postaje recenzent?

Često se među izdavačima i urednicima može čuti tvrdnja da je rigorozna recenzija kamen temeljac visokokvalitetnog akademskog izdavaštva. Recenzija je suštinski deo procesa objavljivanja koji osigurava da izdavači održavaju visoke standarde kvaliteta svojih objavljenih radova. 

Zainteresovani istraživači koji žele da postanu recenzenti naučnih radova u časopisima ili konferencijama treba da se obrate odabranom časopisu, odnosno konferenciji slanjem mejla uredniku, organizatoru ili kako je to već predviđeno procedurom tog časopisa, izdavača, odnosno organizatora konferencije. Često se dešava da se određenim istraživačima koji su postigli vidljivost u naučnim krugovima, tj. čiji je uticaj znatan, direktno obraćaju urednici sa molbom za recenziju. Zato je važno istraživačko umrežavanje i korišćenje naučnih i akademskih društvenih mreža. Dok se to ne desi, istraživači mogu odabrati časopise iz svoje naučne oblasti i iskazati svoju zainteresovanost dostavljanjem identifikacionih podataka i naučne, odnosno akademske biografije i bibliografije.

Koje sve vrste recenzija postoje?

Rukopise koji su dostavljeni u naučne časopise recenziraju najmanje dva stručnjaka, a često i više. Od recenzenata se traži da procene kvalitet rukopisa i da daju preporuku uredniku da li se rukopis može prihvatiti, da li zahteva reviziju ili se odbija. Takođe, potrebno je da recenzenti obaveste urednika časopisa ako postoji sukob interesa koji može uticati na izveštaj o recenziji, bilo na pozitivan ili negativan način, te da li recenzent ima adekvatno znanje da uradi profesionalnu recenziju.

Kao deo procene, od recenzenata se obično očekuje da:

• ocene originalnost, značaj i kvalitet prezentacije, naučnu utemeljenost, potencijalnu zainteresovanost čitalaca za članak, ukupnu vrednost i, opciono, nivo engleskog jezika rukopisa;
• pogledaju reference članka i provere da li ima neprikladnih samocitata;
• pruže opštu preporuku za objavljivanje rukopisa;
• obezbede detaljan, konstruktivan izveštaj o recenziji.

Često su recenzije anonimne, jednostrane ili dvostrane, takozvane „single-blind” ili „double-blind”, gde je identitet recenzenta i autora vidljiv samo urednicima, a ne autorima i recenzentima međusobno. Recenzenti treba da vode računa da ne otkriju svoj identitet autorima, bilo u svojim komentarima ili u metapodacima za izveštaje koji su podneseni u Microsoft Wordu ili PDF-u. Na ovaj način se izbegavaju pristrasnost recenzenata i konfliktne situacije sa autorima. Takođe, referentniji časopisi sa većim impakt faktorom prikupljaju i više od dve recenzije, a često postoji i nekoliko rundi recenziranja. U proces recenziranja ulaze samo članci koji su prošli strogi pregled glavnog i odgovornog urednika. Često se dešava da radovi budu odbijeni već u ovoj fazi i da nikada i ne uđu u proces recenziranja. 

Evaluacije i recenzije koje su „transparentne i inkluzivne” nazivaju se „otvorenim” evaluacijama ili pregledima. Istraživači i recenzenti treba da budu u stanju da otvoreno komuniciraju i sarađuju u procesu pregleda. Ovo podstiče potpisivanje recenzija, za razliku od tradicionalne prakse anonimnosti. Dakle, čak i u nekim od najprestižnijih časopisa i konferencija recenzenti su zapravo istraživači koji su pristali da preuzmu odgovornost za recenziranje radova. 

Web of Science Academy i besplatna baza znanja kao pomoć recenzentima

Svaki časopis, odnosno konferencija daju određene smernice svojim recenzentima, ali se od njih očekuje i poznavanje univerzalnih vrednosti nauke, kao i posedovanje određenog predznanja iz oblasti naučnog izdavaštva. Cilj servisa Web of Science Academy je da podrži istraživače iz celog sveta dok razvijaju svoju istraživačku karijeru i kreću se kroz akademsko izdavaštvo.

WOS servis istraživačima nudi resurse o različitim aspektima integriteta istraživanja i mogućnost razvijanja ključnih veština u okviru akademskog izdavaštva. Neophodno je da istraživači kreiraju prijavu i pristupe besplatnim kursevima, a za svaki završen kurs biće im dodeljen sertifikat koji se može preuzeti ili odštampati. Budući recenzenti kroz kurseve mogu naučiti kako da etično postupaju u slučajevima recenzije, kako najbolje da recenziraju radove iz različitih naučnih polja i kako da kroz saradnju sa mentorom prolaze kroz proces recenzije naučnih članaka, tj. da se upoznaju sa celokupnim postupkom naučnog izdavaštva. 

Postanite recenzent naučnog časopisa EdTech Journal

Institut za moderno obrazovanje i Naučni časopis za savremeno obrazovanje i primenu informacionih tehnologija – EdTech Journal stalno tragaju za osobama koje su stručne u različitim oblastima usmerenim ka korišćenju informacionih tehnologija u razvoju privrede, društva i obrazovanja i koje bi preuzele ulogu recenzenta. Recenzenti Naučnog časopisa za savremeno obrazovanje i primenu informacionih tehnologija – EdTech Journal su osobe iz akademskih sredina, sa univerziteta, fakulteta i naučnih instituta, i pojedinci ostvareni u stručnom i umetničkom radu. 

Ukoliko se prepoznajete u ovom opisu, pošaljite svoj CV na imejl-adresu: EdTech@institut.edu.rs ili na sajtovima časopisa.