Kako unaprediti finansijsku pismenost đaka 

Finansijsko obrazovanje (odnosno finansijska edukacija) danas je već praksa u mnogim državama Evrope. Istraživanja pokazuju da je finansijska pismenost jedna od veština koje su neophodne mladima 21. veka.

Šta je to finansijska pismenost?

Finansijska pismenost predstavlja sposobnost korišćenja znanja i veština za efikasno upravljanje finansijskim resursima radi efektivnog učinka na generalno finansijsko blagostanje. 

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) definiše finansijsku pismenost kao kombinaciju finansijske svesti, znanja, veština, stava i ponašanja koji su neophodni za donošenje efikasnih finansijskih odluka i, na kraju, za postizanje individualne finansijske stabilnosti.

Zbog čega je važna finansijska pismenost?

Deca odrastaju u svetu koji postaje sve kompleksniji i gde će u nekom trenutku na njima ostati odgovornost za upravljanje finansijama. Kako odrastaju, tako će se susretati sa različitim odlukama u vezi sa upravljanjem finansijama koje će morati da donesu i za koje potencijalno neće biti adekvatno pripremljeni. 

Kupovina različitih proizvoda i usluga sa odloženim plaćanjem, načini za izbegavanje lako dostupnih, a nepovoljnih kredita, upravljanje diskrecionim dohotkom, metode štednje i osiguranje samo su neke od tema sa kojima će se susresti u svojoj mladosti – ili neće, zbog nedostatka svesti o značaju finansijskog planiranja.

OECD istraživanja navode da mladi spadaju u kategoriju koja ima najniže nivoe finansijske pismenosti, što se pokazuje u nemogućnosti izbora adekvatnih finansijskih proizvoda i neefektivnom finansijskom planiranju. Kako bi se to promenilo, neophodno je da se radi na tome da deca od najranijeg uzrasta počnu da razvijaju veštine pomoću kojih će kasnije moći da naprave prave izbore u vezi sa karijernim odlukama, odnosno da se od ranog uzrasta adekvatno obrazuju u vezi sa upravljanjem diskrecionim dohotkom. 

Prema studiji Eksperijana iz 2019. godine, čak 76% ispitanika generacije Z reklo je da bi volelo da su imali priliku za edukaciju na polju finansijskog obrazovanja.

Principi i dobre prakse OECD-a za finansijsko obrazovanje i podizanje svesti preporučuju da se sa finansijskim obrazovanjem počne što je ranije moguće i da je neophodno da ono postane deo obrazovne politike. Uključivanje finansijskog obrazovanja u školski plan i program je neophodno, a samo finansijsko obrazovanje dugotrajan proces. Ukoliko bi se ono implementiralo u nastavne planove i programe od najranijeg uzrasta, stvorila bi se prilika da deca steknu neophodna znanja i veštine za izgradnju odgovornog finansijskog ponašanja tokom svake faze svog obrazovanja i odrastanja. 

Istraživanje UNICEF-a na temu finansijske pismenosti donelo je interesantne rezultate. Analizom podataka dobijenih anketom i PISA studijom izneto je da će buduće generacije biti ranije suočene sa donošenjem važnih finansijskih odluka nego što je bio slučaj do sada. Rezultati istraživanja pokazali su da „učenici koji imaju visoka postignuća na testi iz finansijske pismenosti vrlo verovatno imaju visoka postignuća i u bar još jednom od testiranih domena (matematika, čitanje, nauka)”. Takođe, na uspehe učenika znatno utiče i pripadnost određenoj socioekonomskoj grupi pa „oni koji imaju povoljnije životne uslove, obrazovanije roditelje, više podrške tokom obrazovanja, imaju i bolje rezultate na ovom testu”. Rezultati indirektno pokazuju i da su „deci koja i inače rastu u manje podsticajnim sredinama umanjene šanse da te razlike nadoknade i da steknu punu afirmaciju u odraslom dobu”.

Kada je najbolje početi sa finansijskom edukacijom dece?

U Ratlidžovom priručniku za finansijsku pismenost (2022) navodi se: „Sugerišemo društvenim partnerima u obrazovanju iz oblasti finansija da se udruže sa zagovornicima predškolskog obrazovanja i rade zajedno kako bi obezbedili da što više dece, posebno one koja odrastaju u domaćinstvima sa finansijskim poteškoćama, bude u mogućnosti da učestvuje u programima za predškolsko i rano osnovnoškolsko obrazovanje koje primenjuje nastavni plan čiji je cilj razvijanje sposobnosti donošenja odluka. 

U trenutku kada deca stasaju za osnovnu školu, bilo nižih ili viših razreda, preporučujemo pojačavanje kapaciteta porodica kako bi podržale kontinuiran razvoj sposobnosti svoje dece da donose odluke, pomažući im da raspolažu svojim džeparcem, učeći ih i pružajući im primer pozitivnog finansijskog ponašanja, koje podrazumeva štednju, stvaranje (kućnog) budžeta i praćenje troškova. U periodu koji prethodi adolescenciji, deca stasavaju u skladu sa vrednostima i ponašanjem odraslih koji ih okružuju. Stoga preporučujemo strategiju „finansijskog vaspitavanja”, koja će u takvoj situaciji maksimalno koristiti, kao i brojne mogućnosti koje postoje unutar institucija u SAD, poput škola, verskih institucija, subvencionisanog razvoja domaćinstava i drugih koji stvaraju programe za porodice. Podučavajući čitave porodice finansijskim veštinama i stavovima koje prenose svojoj deci, predviđamo da ćemo biti u mogućnosti da uklonimo jaz nejednakosti koji potiče iz činjenice da su porodicama u ograničenoj meri bili dostupni finansijski modeli prakse koji su povezani sa finansijskim blagostanjem.

Do momenta kada stasaju za srednju školu, mladi bi trebalo da budu sposobni da uštede za kupovinu nekih značajnijih stvari i da veruju da je razboritost, kada se radi o finansijama, svojevrsno pravilo u njihovim porodicama i da i sami tome teže.

Sugerišemo da se na tom temelju znanje nadograđuje dalje, tako što će se u školama ponuditi obrazovanje kada je reč o upravljanju finansijama, sa mogućnošću da se naučeno primeni u praksi.”   

Izvori za edukaciju na temu finansijske pismenosti

Bankarski sektor Evrope, na inicijativu Evropske bankarske federacije iz Brisela, organizuje Evropsku nedelju novca, čiji je cilj podizanje svesti javnosti o benefitima finansijske edukacije. U Srbiji, Udruženje banaka Srbije zajedno sa bankama organizuje Evropsku nedelju novca u vidu različitih aktivnosti – radionica, okruglih stolova i predavanja za različite ciljne grupe. Centralni događaj je „Evropski kviz novca”, u kom učestvuje veliki broj učenika iz škola širom Srbije, uključujući i učenike škola LINK edu Alliance. 

„Investopedija”, vodeći svetski izvor sadržaja u vezi sa oblašću finansija na internetu, preporučuje finansijske edukativne izvore za decu, podkaste, video-igre i knjige prilagođene različitim uzrastima.

Ono što svi izvori koji razmatraju značaj finansijskog obrazovanja i finansijske pismenosti nalažu jeste saradnja kreatora obrazovnih politika i roditelja, odnosno rana finansijska edukacija i jačanje kapaciteta porodica za podršku svojoj deci u ovoj oblasti.

Izvori: 

1. OECD Financial Education in School https://www.oecd.org/daf/fin/financial-education/FinEdSchool_web.pdf (pristupljeno 24. 3. 2022)
2. PISA. OECD Country Note Serbia. 2019. Available online: https://www.oecd.org/pisa/publications/PISA2018_CN_SRB.pdff (pristupljeno 24. 3. 2022) 
3. Gianni Nicolini, Brenda J. Cud. 2022. The Routledge Handbook of Financial Literacy,1st Edition. Routledge.
4. Invedstopedia Financial Education Resources for Kids https://www.investopedia.com/financial-education-resources-kids-5216826 (pristupljeno 24. 3. 2022)
5. UNICEF, Finansijska pismenost 21. veka, dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/2616/file/Finansijska%20pismenost.pdf (pristupljeno 24. 3. 2022)
6. European Banking Federation https://www.ebf.eu/europeanmoneyquiz/ (pristupljeno 24. 3. 2022)