Korak dalje u razumevanju nauke: Šta su to naučna istraživanja i koje sve vrste istraživanja postoje

Istraživanje je proces sticanja novih znanja, dovoljnih ili neophodnih da bi se identifikovali, odredili i rešili pojedini naučni problemi. Taj proces organizovan je na sistematičan, kritički, kontrolisan i ponovljiv način.

OECD smatra da istraživanje i eksperimentalni razvoj (R&D) „obuhvataju kreativan i sistematski rad koji se preduzima u cilju povećanja fonda znanja – uključujući znanje o čovečanstvu, kulturi i društvu – i osmišljavanju novih primena raspoloživog znanja. Da bi se aktivnost smatrala istraživanjem i razvojem, ona mora da zadovolji pet osnovnih kriterijuma.

Aktivnost mora biti:

• nova (usmerena na nova saznanja) 
• kreativna (zasniva se na originalnim, a ne očiglednim konceptima i hipotezama); 
• neizvesna (u vezi sa konačnim ishodom); 
• sistematska (planirana i budžetirana); 
• prenosiva i/ili ponovljiva (dovodi do rezultata koji bi se eventualno mogli reprodukovati)” (OECD, 2015).

Koje vrste istraživanja postoje i da li je svako istraživanje naučno 

Prema različitim izvorima, uključujući i UNESCO United Nations Educational, Scientific and Cultural Organisation (2005) i OECD Organisation for Economic Co-operation and Development (2015), postoje tri vrste istraživanja.

• Osnovno (fundamentalno) istraživanje je eksperimentalni ili teorijski rad koji se prvenstveno preduzima radi sticanja novih saznanja o bazičnim osnovama nekog fenomena i vidljivim činjenicama, bez ikakve posebne primene ili upotrebe u vidu OECD-a (2015). Ova istraživanja povećavaju opšti fond naučnih činjenica i znanja, definišu nove oblasti ljudskih interesovanja i saznanja, ali nemaju ili ne moraju imati neposrednih praktičnih, odmah primenljivih rezultata.
• Primenjena istraživanja predstavljaju originalna istraživanja, preduzeta radi sticanja novih saznanja. Ona su, međutim, prvenstveno usmerena ka određenom praktičnom cilju i imaju različite sadržaje, ali je zajednički cilj da se uveća fond znanja koji može biti praktično i brzo primenjen.
• Razvojno istraživanje, bazirano na iskustvu i na prethodne dve vrste istraživanja, bavi se sticanjem dodatnih znanja koja su usmerena na proizvodnju novih proizvoda ili procesa, odnosno na njihovo unapređenje, kao i njihovom praktičnom primenom. 

Moglo bi se reći da je prethodna klasifikacija istraživanja sprovedena u odnosu na rezultate istraživanja ili u odnosu na njihov cilj. Engleski naziv za fundamentalno istraživanje je „basic/fundamental/pure research”, za primenjeno „applied research” (Pokorni, 2020), a za razvojno „experimental development” (OECD, 2015).

Postoje i drugi kriterijumi za kategorizaciju vrsta naučnog istraživanja, odnosno klasifikaciju istraživanja (Pokorni, 2020):

• prema cilju istraživanja – fundamentalna i primenjena istraživanja;
• prema prirodi istraživanja – teorijska i empirijska istraživanja;
• prema funkciji – eksplorativna istraživanja i istraživanja usmerena ka proveravanju hipoteza.

Istraživanja mogu biti i jednokratna (rešavanje konkretnog problema) ili razvojna.

Prilikom istraživanja poseban akcenat se stavlja na proces istraživanja, jer je strogost (naučni metod) kojom se ono sprovodi ono što razlikuje naučno istraživanje od drugih oblika istraživanja, a naučno znanje od drugih vrsta znanja. Dakle, da bi se neko istraživanje smatralo naučnim, mora biti zasnovano na naučnom metodu. Metod je uređena serija koraka koji se preduzimaju da bi se kompletirao postavljeni cilj. Naučno istraživanje tako postaje kompleksan, organizovan, sistematski i svrsishodan proces, u kome se stiče naučno saznanje o strogo definisanom predmetu istraživanja, koje je verifikovano priznatom naučnom procedurom, odnosno odgovornom primenom naučnih metoda. 

Izvori: 

1. UNESCO Educational research: some basic concepts and terminology: Module 1 (pristupljeno 6. 4. 2022).
2. OECD (2015), Frascati Manual 2015: Guidelines for Collecting and Reporting Data on Research and Experimental Development (pristupljeno 6. 4. 2022).
3. Pokorni, S. (2020). Osnove primenjenih istraživanja. Beograd: Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije – ITS, Beograd.