Trendovi u obrazovanju studenata u oblasti informacionih tehnologija
Pre jedne decenije za informacione tehnologije je važilo da u najširem smislu obuhvataju sve aspekte računarskih tehnologija, tj. da se informacione tehnologije, kao akademska (naučna) disciplina, bave problemima u vezi sa zastupanjem korisnika i zadovoljavanjem njihovih potreba u okviru organizacionog i društvenog okruženja kroz izbor, stvaranje, primenu, integraciju i administraciju računarskih tehnologija. Nešto kasnije, informacione tehnologije su definisane kao naučna disciplina koja se bavi proučavanjem sistemskih pristupa u selekciji, razvoju, primeni, integraciji i administraciji bezbednih računarskih tehnologija kako bi omogućile korisnicima da postignu svoje lične, organizacione i društvene ciljeve (Pokorni, Kuleto, Radić, 2018). Iz obe definicije se može zaključiti da su informacione tehnologije težišno okrenute zadovoljavanju potreba korisnika, odnosno rešavanju problema korisnika, a to je u prirodi primenjenih istraživanja (Pokorni, 2020).
IT referentna udruženja, na čelu sa Association for Computing Machinery (ACM) i IEEE Computer Society (IEEE-CS), izdaju periodično preporuke za pravljenje kurikuluma iz oblasti informacionih tehnologija za diplomske studije i nivo bečelor. Njihova najnovija izdanja – Computing Curricula 2020 i Information Technology Curricula 2017 (IT2017) – daju preporuke stvaraocima obrazovnih programa u oblasti informacionih tehnologija. Izveštaji Information Technology Curricula su tokom godina obuhvatali različite discipline računarstva kao što su računarski inženjering, informatika i računarstvo, informacioni sistemi, informacione tehnologije i softverski inženjering, dok je očekivanje od ACM/IEEE projekata bilo i bavljenje disciplinama kao što su sajberbezbednost i nauka o podacima. IT2017 predlaže model u kom će fokus biti na učenicima kada je reč o programima koji pripremaju uspešne IT diplomce za profesionalne karijere ili dalje akademske studije. Ove smernice podrazumevaju pristup učenju IT-ja koji je u potpunosti zasnovan na kompetencijama.
U školovanju budućih stručnjaka u oblasti informacionih tehnologija važno je da im se ponudi obrazovanje koje će im omogućiti sticanje kompetencija pomoću kojih će kreativno rešavati i nove izazove sa kojima će se susretati. Za studente su važne kompetencije poput tehničkih veština, ali i druge sposobnosti poput sistematskog razmišljanja, učenja kroz rad, kreativnosti i saradnje. CCT2020 navodi da su za uspeh u karijeri potrebne tri stvari:
- znanje – „znam šta” – veština u osnovnim konceptima i sadržaju i primena učenja na nove situacije;
- veštine – „znati kako” – sposobnost izvršavanja zadataka sa utvrđenim rezultatima;
- dispozicije – „znam zašto” – intelektualne, društvene ili moralne sklonosti.
Dakle, svaka definicija kompetencije mora da poveže tri dimenzije unutar konteksta ili označava zadatak predstavljen kao: Kompetencija = Znanje + Veštine + Dispozicije (CC2020).
U pogledu najvažnijih IT trendova, CC2020 izveštaj predviđa deset najvažnijih rastućih računarskih trendova, odnosno oblasti: (a) duboko učenje i mašinsko učenje, (b) digitalne valute, (c) blokčejn, (d) industrijski IoT, (e) robotika, (f) pomoć pri transportu, (g) augmentovana i virtuelna realnost, (h) etika, zakonodavstvo i politike u vezi sa privatnošću, sigurnošću i odgovornošću, (i) akceleratori i 3D i (j) sajberbezbednost i veštačka inteligencija.
Izvori:
- Computing Curricula 2020: Paradigms for Global Computing Education. Dostupno na: https://www.acm.org/binaries/content/assets/education/curricula-recommendations/cc2020.pdf.
- Information Technology Curricula 2017 IT2017. Dostupno na: https://www.acm.org/binaries/content/assets/education/curricula-recommendations/it2017.pdf.
- Pokorni S., Kuleto V., Radić G., Informacione tehnologije u visokom obrazovanju, 21. međunarodna konferencija „Upravljanje kvalitetom i pouzdanošću ICDQM 2018”, 28–29. jun 2018, str. 100–105.
- Pokorni S., Osnove primenjenih istraživanja, Beograd: Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije – ITS, 2020.
