Jaz između obrazovanja i potreba tržišta rada je sve veći

15.08.2022

Jaz između obrazovanja i potreba tržišta rada je sve veći

Tehnološki napredak postavlja velike izazove za ceo svet. Podstaknuto ovom brzom promenom, tržište rada postalo je nepredvidivo. Studenti prolaze kroz „puteve učenja” u visokom obrazovanju, a ne znaju ništa o tome kako će se veštine koje će steći uklopiti u potrebe tržišta rada godinama nakon što završe školovanje.

Misija visokoškolskih ustanova je da industrijsku revoluciju, kroz koju ceo svet prolazi, pretvore u povoljne prilike, tako da iz nje izađemo kao pobednici.

Skupu u Barseloni, u organizaciji Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) i njegove inicijative za visokoškolsko obrazovanje (EIT HEI initiative), prisustvovali su predstavnici više od 260 univerziteta i visokoškolskih ustanova iz Evrope, US i Azije. Kroz radionice su preispitivani kapaciteti ustanova, relevantne visokoškolske strategije, akademska i preduzetnička kultura, digitalna infrastruktura, kvalitet upravljanja, interna komunikacija i potencijalna procena uticaja škole.

Generalni zaključak je da postoji jaz između obrazovanja koje se nudi na visokoškolskim ustanovama i potreba tržišta rada. Javna politika Evropske unije pokušava da reši taj problem kroz fondove namenjene za pomoć univerzitetima, edukaciju akademskog osoblja i mentorstvo poslovnih ideja kroz nova čvorišta za preduzetništvo i inovacije, inkubatore, habove, labove, akceleratore itd. Međutim, iako je doprinos ovih aktivnosti vidljiv, i dalje ostaje na visokoškolskim ustanovama da koriguju svoje programe u skladu sa potrebama tržišta rada.

Andreas Šlajher (Schleicher), direktor Uprave za obrazovanje i veštine pri OECD-u, konstatuje da postoji jaz između tradicionalne pedagogije, koja više ne odgovara svrsi, i potreba tržišta rada, tako da se znanjem koje su studenti sticali pre 20 godina ne može „pokriti” njihova karijera u svetu koji se brzo transformiše i u kome je teško predvideti buduće poslove.

Ove teorije potkrepljene su različitim istraživačkim studijama, posebno studijom „Future of Skills: Employment in 2030”, čiji su partneri u istraživanju Nesta, Pirson (Pearson) i Oksfordska Martin škola (Oxford Martin School). Sve ove studije pokazuju da će najvažnije sposobnosti za budućnost biti: rešavanje problema, kreativno razmišljanje, originalnost i adaptibilnost.

Preduzetnici se često opisuju kao „pokretači trougla znanja” (engl. the drivers of the knowledge triangle). Kao što je predsednik Upravnog odbora EIT-a Aleksandar fon Gabajn (Alexander von Gabain) naveo, mnogi veruju da vrhunsko istraživanje i obrazovanje sami po sebi vode do inovacija.

Međutim, američko tržište nas uči da preduzetnici igraju ključnu ulogu u trouglu znanja (poslovanje–obrazovanje–istraživanje). Preduzetnik uživa plodove znanja i obrazovanja koji dolaze iz istraživačkih institucija i njihov potencijal pretvara u nove poslovne poduhvate.

Trostruki heliks model za inovacije (Triple Helix Model of Innovation)

Na ovom putovanju ka budućnosti visokoškolske ustanove nisu same. U trostrukoj spirali za realizaciju inovacija i napredak društva sa njima su i privreda i država (Triple Helix Model of Innovation and social development (University–Industry–Government), by Henry Etzkowitz and Loet Leydesdorff (1990)).

Slika 1: Trostruka spirala akademske zajednice, industrije i vlade

U novoj raspodeli uloga od visokoškolskih ustanova se očekuje pružanje obrazovanja, istraživanje i publikovanje rezultata, postavljanje akademskih standarda, otvaranje komunikacije sa privredom, internacionalizacija i rad na unapređenju kurikuluma.

Promene u težištu izrade kurikuluma sa VŠU na privredu i biznis

Težište kreiranja i predlaganja kurikuluma pomerilo se sa visokoškolskih ustanova na privredu i biznis, jer kompanije koje će jednog dana zaposliti studenta najbolje osećaju trendove na tržištu rada. Od kompanija se takođe očekuju učestvovanje u zajedničkim istraživanjima sa visokoškolskim ustanovama, komercijalizacija istraživanja, pomoć u jačanju akademskog preduzetništva.

Predstavnici privrede i visokoškolske ustanove zajedno treba da ostvare programe razmene znanja i programe inkubacije poslovnih ideja.

Od države se očekuje da planira i implementira adekvatne politike, planira fondove pomoći, pomaže u jačanju partnerstava između univerziteta i privrede.

Kao rezultat saradnje sve tri strane treba da proizađu zajedničke investicije, naučno-tehnološki parkovi, programi podrške i integrisani pristup istraživanjima i komercijalizaciji (slika 1).

Da li su naše visokoškolske ustanove spremne za nove izazove?

Visokoškolske ustanove se menjaju. Nastaju novi modeli finansiranja, pomeraju fokus na zapošljivost i preduzetništvo, gde je student potrošač usluge. Internacionalizacija, novi načini angažovanja, uključivanje zainteresovanih strana i lokalnih/regionalnih okruženja i merenje uticaja na njih daju doprinos ukupnom ekonomskom rastu.

Na portalu HEInnovate (https://www.heinnovate.eu/en), koji su uspostavili Evropska komisija i OECD, dat je alat za sistemsku samoprocenu visokoškolskih ustanova koje žele da ispitaju svoj inovacioni i preduzetnički potencijal.

Postupak sistemske samoprocene vodi nas kroz procese identifikacije, određivanja prioriteta i akcionog plana u osam ključnih područja za rast i uspeh u današnjem vremenu.

Pre svega, svaka visokoškolska ustanova treba da preispita svoj inovacioni kapacitet i da prođe kroz proces identifikacije, prioritizacije i akcionog planiranja u osam najznačajnijih oblasti. Na početku treba ustanoviti snage i slabosti, a zatim započeti debate i razgovore na temu prirode preduzetništva i inovacija na našoj ustanovi.

1. Liderstvo i upravljanje

Snažno vođstvo i dobro upravljanje ključni su za razvoj preduzetničke i inovativne kulture u visokoškolskoj ustanovi. Univerziteti i akademije strukovnih studija treba da podstiču i podržavaju VŠU da deluju preduzetnički. Mnoge VŠU uključuju reč „preduzetništvo” u svoje misije, ali ovo treba da bude više od „slova na papiru”.

2. Organizacioni kapaciteti: finansiranje, ljudi i podsticaji

Organizacioni kapaciteti VŠU pokreću njenu sposobnost da ispuni svoju strategiju. Ako se VŠU opredeli za obavljanje preduzetničkih aktivnosti, moraju biti obezbeđeni ključni resursi, kao što su finansiranje i investicije, ljudi, stručnost, znanje i sistemi podsticaja, kako bi se održao i povećao njen kapacitet u poduzetništvu.

3. Preduzetničko podučavanje i učenje

Preduzetničko podučavanje i učenje uključuju istraživanje inovativnih nastavnih metoda i pronalaženje načina za stimulisanje preduzetničkog načina razmišljanja. To nije samo učenje o preduzetništvu, već i izlaganje preduzetničkom iskustvu i sticanje veština i kompetencija za razvoj preduzetničkog načina razmišljanja.

4. Priprema i podrška studentima kao budućim preduzetnicima

Visokoškolske ustanove mogu pomoći studentima, diplomcima i osoblju da razmotre pokretanje biznisa kao opciju za karijeru. Na početku je važno pomoći pojedincima da razmisle o komercijalnim, društvenim, ekološkim ili životnim ciljevima koji se odnose na njihove preduzetničke aspiracije i namere. Za one koji odluče da započnu posao, ciljana pomoć se tada može ponuditi u vidu generisanja i evaluacije poslovne ideje kojom se započinje posao, izgradnje veština neophodnih za uspešno preduzetništvo i, što je takođe važno, pronalaženja relevantnih članova tima. Sa ponudom takve podrške, VŠU bi u idealnom slučaju trebalo da deluje kao deo šireg ekosistema poslovne podrške, a ne da deluje izolovano.

5. Digitalna transformacija i sposobnost

Visoke škole već primenjuju digitalne tehnologije, međutim, usvajanje i integracija variraju između institucija i unutar njih. Visokoškolske ustanove treba da neguju digitalnu kulturu, digitalne tehnologije smatraju ključnim faktorom i maksimalno iskoriste mogućnosti koje digitalna transformacija pruža.

6. Razmena znanja i saradnja

Razmena znanja je važan katalizator za inovacije, unapređenje nastave i istraživanja i lokalni razvoj. To je kontinuirani proces koji uključuje treću „misiju” VŠU, definisanu kao podsticanje i direktnu primenu i eksploataciju znanja za dobrobit društvenog, kulturnog i ekonomskog razvoja društva. Motivacija za povećanu saradnju i razmenu znanja je stvaranje vrednosti za VŠU i društvo. Visokoškolska ustanova pruža mogućnost osoblju i studentima da učestvuju u inovativnim aktivnostima sa poslovnim okruženjem i ima jake veze sa inkubatorima, naučnim parkovima i drugim eksternim inicijativama.

7. Internacionalizovana institucija

Internacionalizacija je proces integracije međunarodnih dimenzija u dizajn i pružanje obrazovanja, istraživanja i razmene znanja. Internacionalizacija nije sama sebi svrha, već predstavlja sredstvo za promenu i poboljšanje. Uvodi alternativne načine razmišljanja, dovodi u pitanje tradicionalne nastavne metode i omogućava saradnju sa spoljnim učesnicima. Stoga je vrlo snažno povezana sa preduzetništvom. Nije moguće da VŠU bude preduzetnički orijentisana bez međunarodnog karaktera, ali VŠU može biti međunarodno orijentisana i bez preduzetništva ili inovativnosti.

8. Merenje uticaja

Preduzetničke/inovativne VŠU moraju razumeti uticaj promena koje donose svojoj instituciji. Koncept preduzetničke/inovativne VŠU kombinuje institucionalnu samopercepciju, eksternu refleksiju i pristup zasnovan na dokazima. Međutim, merenje uticaja u visokoškolskim ustanovama i dalje je nedovoljno razvijeno. Trenutna merenja obično se fokusiraju na količinu spinofa, obim i kvalitet stvaranja intelektualne svojine i generisanje prihoda od istraživanja, umesto na diplomirano preduzetništvo, nastavu i rezultate učenja, zadržavanje talenata, doprinos lokalnom ekonomskom razvoju ili uticaj na širu preduzetničku agendu.

LINK edu Alliance visokoškolske ustanove imaju visok inovacioni i preduzetnički potencijal

Danas studenti ulaze u visoko obrazovanje gotovo isključivo zbog sticanja kvalifikacija i očekuju veće karijerne mogućnosti u biznisu i industriji u budućnosti.

Imajući to u vidu, kompanija LINKgroup sa svojim inovativnim biznis modelom, kao akter iz industrije koji je ujedno i osnivač visokoškolskih ustanova, pionir je procesa gde industrija i biznis mogu da utiču na pozitivne promene kod visokoškolskih ustanovama.

Ovakav pristup omogućiće brze i kvalitetne promene programa, oslobađanje potencijala visokoškolskih ustanova za inovacije, preduzetništvo i bolju pripremu studenata za tržište rada u budućnosti.

Ovakva raspodela, gde industrija daje direktan input visokoškolskim ustanovama, velika je prednost, kroz koju se omogućava neprestano prilagođavanje programa potrebama tržišta rada.

REFERENCE: