BUDUĆNOST OBRAZOVANJA, POGLED OECD-A (1): STVARANJE RAZLIČITIH OKRUŽENJA ZA STICANJE OBRAZOVANJA I VEŠTINA
„Učenje osnažuje ljude i društva da sve što rade – rade za opšte dobro.”
Dr Valentin Kuleto
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) savetuje da se hrabro sagleda budućnost znanja, veština, stavova i vrednosti, okruženja za učenje i mogućnosti obrazovanja koje im sve to mogu najbolje omogućiti tokom života. Naš je izazov da stvorimo budućnost u kojoj otpornost na spoljašnje rizike ide ruku pod ruku sa inovacijama u obrazovanju. Stoga je OECD pripremila dokument „Izgradnja budućnosti obrazovanja”, razmatrajući niz pitanja koja odražavaju ili imaju uticaj na budućnost obrazovanja.
Nekada smo učili da bismo mogli da nađemo posao, a sada učenje jeste posao. Naš napredak i sreća zavise od naše sposobnosti da shvatimo i promenimo uslove u kojima živimo. Uslovi koji su pokriveni u ovom dokumentu su kako uslovi trenutne pandemije, tako i budući rizici do kojih dovode klimatske promene, demografija, društvene promene, promene koje donosi razvoj tehnologije ili prirodne katastrofe. Prepreke koje je čovek stvorio za ostvarenje održivog blagostanja predstavljaju izazov domišljatosti ljudske civilizacije. Naše sudbine su povezane. Iznad svega toga, proces učenja kod ljudi se odnosi na maksimiziranje potencijala. Učenje će pomoći ljudima, zajednicama, organizacijama i društvu da iskoriste pružene mogućnosti i osiguraju dobar život za sebe i druge.
Obrazovne institucije
Učenje je osnovna ljudska aktivnost koja prevazilazi prostor i vreme, ali se i njeno institucionalno okruženje tome prilagođava i nastavlja da se razvija. Ljudi su stvorili institucije kao što su škole i univerziteti sa misijom da ponude razne uslove za efikasno učenje. Tokom nekoliko vekova, ove institucije su se promenile, tj. nije im više bio cilj da zadovolje potrebe za učenjem samo nekolicine, već da mnogima pruže svoje usluge. Time su postale bolje. One su ključni kanal za socijalizaciju nove generacije, efektivno zapošljavanje i društveni plasman u sve kvalifikovaniju radnu snagu, društvenu mobilnost i napredak i formiranje identiteta i nacionalnog duha. One to čine tako što profesionalno stimulišu kognitivni rast i prenošenje znanja, ali i podstiču razvoj ličnosti i učenje lepog ponašanja, a takođe i usađuju vrednosti i doprinose razvijanju sposobnosti moralnog rasuđivanja. U isto vreme, u javnoj svesti, tradicionalne obrazovne institucije (formalno obrazovanje) nalaze se pod sve većom kontrolom i nadzorom u pogledu njihove vrednosti i toga da li pružaju „odgovarajuće” obrazovanje koje je usklađeno sa stvarnim potrebama ljudi (na primer, tech milijarderi koji su napustili školu, kao i javni dijalog o tome kako obrazovne institucije nisu kompatibilne sa savremenim radnim mestima i tehnologijom). To je rat za naša srca i umove, kako kaže OECD.
Ekosistemi obrazovnih institucija
Institucionalna okruženja i dalje pružaju osnovne mogućnosti učenja, ali polako gube svoj monopol. Institucije moraju da se upoznaju i sa drugim kanalima komunikacije, kao i načinima učenja. Zatvaranje škola i druga remećenja koja je izazvala pandemija primorali su kreatore politike i edukatore da preispitaju kako se ljudi, lokacije, vreme i tehnologija mogu uskladiti da olakšaju učenje u novim kontekstima. Procenjivanje onoga što je naučeno iz ovih iskustava biće kritično za budućnost obrazovanja. Pandemija je takođe pokazala da nijedna škola nije izolovano pusto ostrvo. Škole i nastavnici moraju da sarađuju sa drugim mestima gde se odvija proces učenja. Porodice i lični društveni odnosi, koji se stalno menjaju, ostaju ključna okruženja za učenje sa kojima škole moraju da pregovaraju i da komuniciraju. Kada su škole bile zatvorene, podrška roditelja u školovanju kod kuće bila je najbitnija komponenta za kontinuitet učenja kod učenika. Društvene institucije kao što su zdravstveni sistem i sistem socijalne zaštite, politika, religija, tradicionalni i novi mediji i mnoge druge, imaće sve značajniju ulogu u socijalizaciji i obezbeđivanju prostora za učenje. Sve manje se pravi razlika između sticanja znanja i veština (u školama) i njihove primene (na radnom mestu). Poslodavci će biti više uključeni u društvene diskusije u vezi sa svrhom, relevantnošću i sadržajem obrazovanja. Biće sve teže motivisati mlade ljude da uče u školi kada ih spoljni svet toliko ometa, ali ih i inspiriše.
Učenje je sastavni deo života
Tehnologija takođe stvara nove, alternativne kanale za učenje van institucionalnih okvira. Izdvojeno vreme i izolovan prostor za učenje bili su neophodni kada je nastavničko osoblje bilo nedovoljno i resursi bili oskudni, ali stalno prisutne nove mogućnosti će doprineti tome da učenje prevaziđe to institucionalno ograničenje. Poboljšano tehnologijom, učenje će postepeno preći u neformalni kontekst i prevazići starosna ograničenja. Mnoge države će preći sa napredovanja usmerenog na kvalifikacije na novu distribuciju učenja i razvoja veština tokom života. Tehnologija može da podrži i učenje tokom života, ali i načine prepoznavanja takvog učenja.
Prevazilaženje institucionalnih i starosnih prepreka zahtevaće novu saradnju koja će podržati učenje i na strani ponude i na strani potražnje. Formalno, institucionalno obrazovanje u školama i univerzitetima kakve danas poznajemo i dalje će imati budućnost sve dok bogatstvo njegovog iskustva učenja nudi značajne prednosti učenicima. Učimo od drugih ljudi i pored njih, ne samo iz knjiga. Manje vremena i manji prostor su optimalni za učenje. Škole otvaraju um nepoznatom kombinovanjem unutrašnjih i spoljašnjih pokretačkih faktora. U isto vreme, škole i univerziteti moraju bolje da sarađuju sa spoljnim svetom. Izgradnja partnerstava između škola i organizacija lokalne zajednice, između univerziteta i lokalnih preduzeća, i premošćavanje različitih svetova u kojima ljudi uče biće ključ za budućnost institucionalnog obrazovanja. U svetu punom raznovrsnih mogućnosti učenja ove institucije će se boriti za opstanak, smatra OECD.
OECD (2021). Izgradnja budućnosti obrazovanja. Dostupno na: https://www.oecd.org/education/future-of-education-brochure.pdf (pristupljeno: 14. 4. 2022)
