Obrazovanje

Obrazovni podkasti nude različite mogućnosti i kontekste

„Da bi obrazovanje bilo najuspešnije, potrebno je da učenik postane njegov aktivan učesnik.”

dr Valentin Kuleto

Da li su podkasti najmlađi mas-medij

Podkasti su medij kreiran kao sredstvo za zabavu, odnosno kao servis za pružanje informacija korisnicima (Meri, 2015). Međutim, zabavni podkasti su nastavili da rastu i, između ostalog, postali i alatka za učenje (Karvaljo i saradnici, 2009). Tradicionalni podkasti predstavljaju strategiju digitalne distribucije audio-materijala (Čo, 2017). Oni se mogu preuzeti i slušati na različitim uređajima, poput kompjutera, tableta ili pametnih telefona; neophodna je jedino internet konekcija (Maknamara i saradnici, 2017). Podkasti primarno namenjeni obrazovanju nazivaju se obrazovnim podkastima ili edukatorima. Najrasprostranjeniji tip edukatora je snimanje predavanja/časova. Takav video-materijal se može ubaciti i u žive snimke časova. Podkasti koji su napravljeni da se gledaju, umesto da se samo slušaju, kao što je uobičajeno, nazivaju se vidkasti (Karvaljo i saradnici, 2009).

Podkasti su se pojavili relativno skoro, kao nova metoda prenošenja audio-informacija širokoj globalnoj publici. Podkasti, najpopularniji među mlađom populacijom i digitalnim domorocima, pogodniji su za duže audio-materijale, poput intervjua ili govora koji se detaljnije bave određenom temom ili interesovanjem od radijskih formata, koji su namenjeni široj publici.  

Prema najnovijem Izveštaju o digitalnim vestima Rojtersovog instituta, u proseku 34% slušalaca iz 20 različitih zemalja barem je jednom slušalo podkast u mesecu koji je prethodio anketi, dok se procenat preuzimanja podkasta drastično razlikuje od tržišta do tržišta. Slika ispod pokazuje u kojim zemljama žive najstrastveniji ljubitelji i mrzitelji podkasta.

Popularnost podkasta je porasla na svim tržištima od 2019, a Švedska, rodno mesto Spotifaja, predvodnica je ovog novog trenda. Rojtersov institut primećuje da je epidemija virusa COVID-19 u početku usporila rast ovog medija, jer je COVID privremeno sprečio ljude da putuju na posao, drastično smanjivši konzumaciju vesti. Međutim, razvoj je nastavljen ove godine, čime je podkast došao samo na korak do toga da u svakom smislu postane masovni medij.  

 

Kako prenosi Statista, prema podacima prikupljenim u anketi Rojtersovog instituta u kojoj je učestvovalo po 2.000 ispitanika iz svake države, Švedska ima najveći procenat ispitanika koji su slušali podkaste u prethodnih nekoliko meseci.

Efikasnost podkasta u obrazovanju

Efikasnost podkasta kao nastavnog alata može se pripisati različitim faktorima. Podkasti su prilagodljivi i omogućavaju učenje i nastavu bez obzira na lokaciju ili vreme (Meri, 2015). Nepostojanje fizičkih ograničenja naročito dobro ilustruje njihov potencijal kao inovativnog nastavnog alata u okolnostima socijalne izolacije, uzrokovane globalnom pandemijom. Fleksibilnost pristupa pomoću prenosivih uređaja povećava dostupnost podkasta i može da poveća motivisanost i primenu među studentima (Megar, 2009). Pored lakoće sa kojom se podkasti mogu slušati u bilo koje doba i na bilo kom mestu (mobilno učenje) (Bulos, 2006), još jedna prednost je i to što se mogu koristiti onoliko često koliko je potrebno (Evans, 2008). Opcije pauziranja, premotavanja ili slušanja podkasta nekoliko puta, naročito kada je reč o temama koje studenti nisu razumeli iz prve, promoviše samostalno učenje, prilagođeno individualnim veštinama i sposobnostima (Karvaljo i saradnici, 2009). Druge prednosti podkasta uključuju nisku cenu, jednostavnost, brzo širenje među korisnicima i činjenicu da su po svojoj prirodi bliski mlađim generacijama (Maknamara i saradnici, 2017).

Pošto učenici ne smatraju podkaste zamenom za lekcije uživo, oni predstavljaju ključnu alatku ili barem dodatak tradicionalnoj nastavi (Šrajber, 2010). Pored toga, aktuelna potreba za onlajn- -nastavom izazvana pandemijom povećala je vidljivost podkasta i opravdala njegovu primenu u visokom obrazovanju. Međutim, u kojoj meri će podkast kao inovativna alatka biti koristan, umnogome zavisi od toga da li će ga učenici prihvatiti ili ne (Megar, 2009).

Podkasti se koriste u različitim kontekstima (Vols i saradnici, 2010). Donekle čudi podatak da se podkast sve više koristi u obrazovanju budućih medicinskih radnika, ali i njihovoj specijalizaciji (Tarčiki i saradnici, 2020). Pored toga, podkasti se mogu koristiti na različite načine, na primer, kao pripremni materijal, kao element za slušanje tokom predavanja ili za promovisanje dodatnog učenja.

Podkasti se najčešće primenjuju u obliku snimaka sa predavanja (kao podrška učenju) ili kao dodatak predavanjima, čiji je cilj da pomogne studentima da utvrde gradivo sa časa. Kreativna upotreba, tj. studentski podkasti, predstavljaju najređi oblik primene podkasta u nastavi. Iako su studenti najčešće pasivni konzumenti podkasta, čini se da njihova kreativna upotreba dovodi do znatno većeg angažovanja studenata, boljeg učenja i savladavanja gradiva (Šrajber, 2013). Kada se studentima da zadatak da i sami učestvuju u kreiranju obrazovanja, oni moraju da razumeju nastavni sadržaj usvojen kroz aktivno učešće u temi (Megar, 2009). Ovakva primena podkasta povećava angažovanje studenata u procesu učenja i osnažuje ih da i sami kreiraju znanje, umesto da ga pasivno primaju (Nvosu, 2017).

Podkast Instituta za moderno obrazovanje – Edu Talks

Institut za moderno obrazovanje, deo LINK obrazovne alijanse, pokrenuo je podkast kojim ostvaruje ciljeve razvoja zajednice prosvetnih radnika. Institut je mesto u kom prosvetni radnici dobijaju nova saznanja, usavršavaju se i traže nove ideje za sve izazove kako bi svi zajedno jačali put obrazovanja.

Ideja je da se u svakoj epizodi podkast bavi novom temom iz oblasti obrazovanja, savremenih tehnologija, budućnosti obrazovanja, kao i izazovima savremenog nastavnika i inovacijama. Na IMO podkastu slušaju se motivacione priče, dobijaju saveti i znanja koji će prosvetnim radnicima omogućiti da budu korak ispred drugih u svom poslu.

IMO podkast Edu Talks namenjen je prosvetnim radnicima, učenicima, roditeljima i svima onima koji su zainteresovani za razvoj i budućnost obrazovanja. IMO podkast je osmišljen kao serijal epizoda gde svi zainteresovani mogu da steknu uvid u određene teme i dobiju savete i ideje. Ovo je prilika za sve da čuju inspirativne i korisne razgovore sa stručnim licima i predstavnicima relevantnih institucija i ličnostima koje učestvuju u menjanju obrazovanja.

Literatura

  1. Merhi, M.I. Factors influencing higher education students to adopt podcasts: An empirical study. Comput. Educ. 2015, 83, 32–43.
  2. Carvalho, A.A.; Aguiar, C.; Santos, H.; Oliveira, L.; Marques, A.; Maciel, R. Podcasts in Higher Education: Students’ and Lecturers’ Perspectives. In Education and Technology for a Better World. WCCE 2009. IFIP Advances in Information and Communication Technology; Tatnall, A., Jones, A., Eds.; Springer: Berlin/Heidelberg, Germany, 2009; Volume 302, pp. 417–426.
  3. McGarr, O. A review of podcasting in higher education: Its influence on the traditional lecture. Australas. J. Educ. Technol. 2009, 25, 309–321
  4. McNamara, S.; Drew, C. Concept analysis of the theories used to develop educational podcasts. Educ. Media Int. 2019, 56, 300–312.
  5. Tarchichi, T.R.; Szymusiak, J. Attending Physician’s Attitudes Toward Podcasting as a Source of Medical Education: An Exploratory Study. J. Contin. Educ. Health Prof. 2020, 40, 141–144.
  6. Nwosu, A.C.; Monnery, D.; Reid, V.L.; Chapman, L. Use of podcast technology to facilitate education, communication and dissemination in palliative care: The development of the AmiPal podcast. BMJ Support. Palliat. Care 2017, 7, 212–217.
  7. Cho, D.; Cosimini, M.; Espinoza, J. Podcasting in medical education: A review of the literature. Korean J. Med. Educ. 2017, 29, 229–239.
  8. Evans, C. The effectiveness of m-learning in the form of podcast revision lectures in higher education. Comput. Educ. 2008, 50, 491–498.
  9. Schreiber, B.E.; Fukuta, J.; Gordon, F. Live lecture versus video podcast in undergraduate medical education: A randomised controlled trial. BMC Med. Educ. 2010, 10, 68.
  10. Boulos, M.N.K.; Maramba, I.; Wheeler, S. Wikis, blogs and podcasts: A new generation of Web-based tools for virtual collaborative clinical practice and education. BMC Med. Educ. 2006, 6, 41.
EnglishSerbian