Obrazovanje

Zašto je čitanje važno za decu

„Ne morate da spaljujete knjige da biste uništili neku kulturu. Samo naterajte ljude da prestanu da ih čitaju.” 

Rej Bredberi, američki pisac

Kako čitanje može da pomogne deci

Čitanje je odličan način za učenje, koji ujedno podstiče i kreativnost kod dece. Obogaćen vokabular može pomoći deci da se bolje pisano izražavaju i da se emocionalno i kognitivno razvijaju. Čitanje, a naročito čitanje iz zadovoljstva, podstiče pozitivan stav i bolje izražavanje. Razumevanje perspektiva različitih pisaca pomaže deci da razviju svoj talenat za pisanje. Čitajući, ona uče o svom okruženju i istoriji. Osmišljavanje njihovog okruženja pomaže im da se intelektualno razviju. Čitanje još od malih nogu bogati naš vokabular, poboljšava poznavanje gramatike i uvodi nove koncepte. Čitanjem deca uče o emocijama. Poboljšano samoizražavanje doprinosi njihovom emocionalnom i socijalnom razvoju. Deca se mogu povezati sa mnogim ljudima i konceptima kroz knjige. Uzročno-posledična teorija priča podstiče analitičke sposobnosti i radoznalost.

Redovno čitanje pomaže deci da razviju bolji fokus. Čitanje knjiga takođe podstiče kreativnost, jer je za čitanje potreban vizuelni stimulans. Ovakva kreativnost može doprineti razvoju drugih životnih veština. Istraživanje Univerziteta u Saseksu pokazalo je da čitanje smanjuje stres za 68%, opušta mišiće, smanjuje napetost i poboljšava san i opšte blagostanje, kao i da pomaže u sprečavanju gubitka pamćenja.

Čitanje je važna aktivnost učenja, jer podstiče društvenu svest i kritičko razmišljanje. Za društvenu transformaciju i kreativnost neophodno je stvoriti društvo koje je pismeno i koje uči. Pismenost se veoma često posmatra kao indikator razvijene nacije. Kao tačka 4.7 u okviru cilja Kvalitetnog obrazovanja, Ciljevi održivog razvoja ističu sticanje neophodnih znanja i veština za održivi razvoj (Riči i dr., 2015). Čitanje je neophodno jer je to jedna od najosnovnijih strategija za poboljšanje učenja i razumevanja. Ono je poboljšalo širok spektar kognitivnih funkcija, uključujući pismenost. Kao veština mladih, čitanje je povezano sa višim akademskim postignućem (Rabiner i dr., 2016). Interesovanja, kompetencije i čitalačke navike učenika su prioritet u savremenom i održivom obrazovnom sistemu. Kako svet polako ulazi u novu eru digitalnog razvoja i računarske industrije, pismenost dolazi u fokus kao neophodna veština za učenike 21. veka (Vuong, 2019). Evans, Keli, Sikora i Triman (2015) uspostavili su vezu između razvijanja kulture čitanja kod kuće i poboljšanih tehničkih veština rešavanja problema. Čitanje takođe podstiče nove ideje i pitanja o pristupima rešavanju problema koji se koriste u STEM obrazovanju (Pirson, 2010). Kao rezultat toga, čitalačke navike među tinejdžerima su važan fokus obrazovanja u digitalnoj eri za proizvodnju ljudskog kapitala, povećanje produktivnosti rada i podršku održivom razvoju.

Broj fragmentiranih teorija čitanja u kognitivnoj nauci pokazuje broj pokušaja da se čitanje konceptualizuje. Pristup koji je Carver iskoristio bio je generalizacija misaone komunikacije, posmatrajući čitanje i razumevanje kao proces jezičkog razumevanja, sa čitanjem kao posebnim slučajem (Karver, 1997). Dešifrovanje (prepoznavanje reči) i lingvističko razumevanje su dve komponente čitanja (Huver i Gof, 2019). Čitanje se ne može desiti bez obe komponente, a kada su obe prisutne, imaju jednake šanse da doprinesu završetku procesa čitanja. Deca koja nisu naučila abecedu ili kako da pišu, na primer, neće moći da dešifruju pisane reči i stoga neće moći ni da čitaju. Međutim, poznavanje pisma ili čak pravopisa jezika ne obezbeđuje razumevanje teksta napisanog na tom jeziku (talenat za dešifrovanje – vokabular, gramatika itd.).

Uprkos njegovom značaju u literaturi o čitanju i kognitivnim veštinama, većina kritičara nastoji da ga nadgradi ili kombinuje sa aktuelnim konceptima (Karver, 1983). Na primer, istakli su važnost usmenog pojmovnog rečnika u poboljšanju prepoznavanja reči i razumevanja slušanja (Uelet i Birs, 2010).

Čovečanstvo se oduvek bavilo očuvanjem i prenošenjem znanja budućim generacijama. Usmena tradicija je nestala onda kada je štamparska mašina učinila pisani materijal dostupnijim. Međutim, pisani zapisi mogu pomoći čak i kulturama koje se oslanjaju na usmenu tradiciju. Čitanje knjiga je stoga ključno u procesu sticanja znanja. Za kulturu je od suštinskog značaja da održi ljubav prema knjigama (Tran i dr., 2019).

Čitanje iz zadovoljstva

Čitanje iz zadovoljstva definiše se kao čitanje kako bi se zadovoljila radoznalost deteta i kako bi ono uživalo i ne predstavlja nastavnikov zahtev za čitanjem. Čitanje naglas uvodi decu u nove svetove, podstiče ih da koriste svoju maštu kako bi otkrili nove ideje, mesta i likove, poboljšava njihovo raspoloženje, povećava empatiju i uči ih o sebi samima, o svetu i o stavovima drugih. Čitanje iz zadovoljstva poboljšaава akademski uspeh u školi, pa čak i kasnije, u odraslom dobu.

Omogućavanje mladima da čitaju knjige po svom izboru odličan je način da se smanji neproduktivnost tokom letnjeg raspusta, jer je čitanje u tom periodu manje efikasno ako se deca ne zabavljaju.

Prema istraživanju koje je sprovela organizacija The Reading Agency, čitanje iz zadovoljstva može razviti empatiju, ojačati međuljudske odnose, ublažiti anksioznost i depresiju i poboljšati opšte zdravlje. Pored toga, deca koja biraju šta i gde čitaju više su motivisana da čitaju, čitaju više i razvijaju bolje jezičke i pismene sposobnosti. Na primer, studija sa Instituta za obrazovanje Univerziteta u Londonu pokazala je da čitanje ima najznačajniji uticaj na bogaćenje vokabulara, matematičko znanje i pravopis.

Dokazi pokazuju da su učestalost čitanja, uživanje i postignuće povezani (Klark i Daglas, 2011).

Čitanje iz zadovoljstva je povezano sa poboljšanim veštinama pismenosti kod dece, uključujući uspeh u čitanju, foniku, pisanje, razumevanje teksta i gramatiku, kao i pravopis, bogaćenje vokabulara, pozitivne čitalačke stavove, samopouzdanje čitalaca, uživanje u čitanju i ukupna akademska postignuća. Dokazano je da čitanje iz zadovoljstva povećava akademski uspeh dece. Deca koja svakodnevno čitaju iz zadovoljstva postižu bolje rezultate na testovima čitanja, imaju bogatiji vokabular i opšte znanje, kao i veću svest o kulturama. Neki tvrde da je čitanje iz zadovoljstva važnije nego socijalno ili ekonomsko poreklo deteta u uticaju na akademski uspeh (Pirson, 2022). Uprkos ovim povoljnim stavovima, poslednjih godina deca van škole čitaju sve manje.

Šta roditelji mogu da urade

Kako Klark i Foster ističu, deca u Engleskoj veruju da roditelji i škole treba da podstiču čitanje (Klark i Foster, 2005). Brojna istraživanja su pokazala da čitanje priča u formi dijaloga koje roditelji čitaju deci doprinosi razvoju pismenosti kod dece. Palani (2012) predlaže da se pomoć i saveti roditelja iskoriste jer to može doprineti podsticanju motivacije za čitanje – na primer, roditeljsko čitanje naglas kao zamena za čitanje u vrtiću.

Kada je reč o čitanju kod kuće, interakcije roditelja i dece tokom zajedničkog čitanja samo su jedan od faktora koji utiču na razvoj pismenosti. U drugim okolnostima, samo posedovanje knjiga u kući povećalo je kognitivne sposobnosti mladih (Sikora, 2019). Roditelji mogu biti od velike pomoći. Oni su primarni predavači svojoj deci i nikada nije rano da počnu da čitaju zajedno.

Čitanje kao dnevna porodična aktivnost predstavlja prelep način da se članovi porodice povežu i opuste. Na taj način će stvoriti mnoge drage uspomene. Priče pomažu deci da uče i da se izražavaju. Ljudi koji uče su radoznali. Priče omogućavaju mladima da odu na druga mesta i mnoge teme ih očaravaju. Takođe, knjiga o poznatim slikarima, leptirima ili univerzumu može zainteresovati decu i edukovati ih o različitim kulturama i civilizacijama.

Izvori:

  • Tran, T.; Le, T.-T.-H.; Nguyen, T.-T.; Pham, A.-G.; Vu, T.-H.; Nguyen, M.-H.; Vuong, H.-M.; Vuong, T.-T.; Hoang, P.-H.; Ho, M.-T.; Vuong, Q.-H. The Relationship between Birth Order, Sex, Home Scholarly Culture and Youths’ Reading Practices in Promoting Lifelong Learning for Sustainable Development in Vietnam. Sustainability 2019, 11, 4389. https://doi.org/10.3390/su11164389 
  • Ritchie, S.J.; Bates, T.C.; Plomin, R. Does Learning to Read Improve Intelligence? A Longitudinal Multivariate Analysis in Identical Twins From Age 7 to 16. Child Dev. 2015, 86, 23–36. 
  • UN Sustainable Development Goals. Dostupno na: https://www1.undp.org/content/oslo-governance-centre/en/home/sustainable-development-goals.html (pristupljeno: 14. 5. 2022).
  • Rabiner, D.L.; Godwin, J.; Dodge, K.A. Predicting Academic Achievement and Attainment: The Contribution of Early Academic Skills, Attention Difficulties, and Social Competence. Sch. Psychol. Rev. 2016, 45, 250–267. 
  • Evans, M.; Kelley, J.; Sikora, J.; Treiman, D.J. Scholarly culture and occupational success in 31 societies. Comp. Sociol. 2015, 14, 176–218. 
  • Vuong, Q.-H. Computational entrepreneurship: From economic complexities to interdisciplinary research. Probl. Perspect. Manag. 2019, 17, 117–129. 
  • Pearson, P.D.; Moje, E.; Greenleaf, C. Literacy and Science: Each in the Service of the Other. Science 2010, 328, 459–463.
  • Carver, R.P. Toward a Theory of Reading Comprehension and Reading. Read. Res. Q. 1977, 13, 8–63. 
  • Hoover, W.A.; Gough, P.B. The simple view of reading. Read. Writ. 1990, 2, 127–160. 
  • Carver, R.P. Merging the Simple View of Reading with Reading Theory. J. Read. Behav. 1993, 25, 439–455.
  • Ouellette, G.; Beers, A. A not-so-simple view of reading: How oral vocabulary and visual-word recognition complicate the story. Read. Writ. 2010, 23, 189–208. 
  • Sikora, J.; Evans, M.; Kelley, J. Scholarly culture: How books in adolescence enhance adult literacy, numeracy and technology skills in 31 societies. Soc. Sci. Res. 2019, 77, 1–15.
  • Palani, K.K. Promoting Reading Habits and Creating Literate Society. Res. World 2012, 3, 90–94. 
  • Clark, C.; Foster, A. Children’s and Young People’s Reading Habits and Preferences: The Who, What, Why, Where and When; National Literacy Trust (England): London, UK, 2005; 94.
  • Clark C, Douglas J. (2011). Young People’s Reading and Writing An in-depth study focusing on enjoyment, behaviour, attitudes and attainment. National Literacy Trust. Dostupno na: https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED521656.pdf (pristupljeno: 14. 5. 2022).
  • Pearson (2022). Enjoy reading: A guide to reading at home. Dostupno na: https://www.pearson.com/content/dam/one-dot-com/one-dot-com/uk/documents/Learner/Primary/Primary%20parents/Enjoy-Reading-Guide.pdf (pristupljeno: 14. 5. 2022).

 

EnglishSerbian