Definisanje Obrazovanja 4.0: Taksonomija za budućnost učenja
Kako bi se učenici bolje pripremili za uspeh u ekonomijama budućnosti, Bela knjiga, koju je usvojio Svetski ekonomski forum, nazvana Obrazovanje 4.0, predlaže taksonomiju znanja, stavova i vrednosti. Bela knjiga sintetiše i proširuje trenutna istraživanja, ali i već ustanovljene i razrađene obrazovne taksonomije sa ciljem definisanja osnovne ideje Obrazovanja 4.0 i konkretne taksonomske strukture veština, stavova, vrednosti i srodnih definicija. Ovaj dokument pruža okvir za pokretanje projekta Svetskog ekonomskog foruma poznatog u celini kao Obrazovanje 4.0, ali i zajedničko razumevanje načina na koji se obrazovni sistemi mogu preispitati i iskoristiti za postizanje takve tranzicije (SEF, Obrazovanje 4.0).
Šta je taksonomija Obrazovanje 4.0 i kako može biti korisna
Veštine se razvijaju od malih nogu. Istraživanja pokazuju da rano i osnovno obrazovanje podstiču kritični kognitivni razvoj, koji se produbljuje tokom kasnijeg obrazovanja. Svetski ekonomski forum je otkrio da bi kolaborativno rešavanje problema moglo da uveća globalni BDP za 2,54 biliona dolara. Prema podacima UNICEF-a, manje od polovine mladih u svetu uspeva da razvije sve veštine neophodne za uspeh, kako u profesionalnom tako i u privatnom životu. Glavna prepreka za široko rasprostranjeni razvoj kompetencija neophodnih za budućnost u ranom detinjstvu jeste odsustvo jedinstvene osnove, definicije i znanja o tome kako i kada treba razvijati te sposobnosti. Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma i drugih organizacija, kompanije se sve više fokusiraju na interpersonalne i socioemocionalne veštine, pored tehničkih znanja, kreativnosti, kritičkog razmišljanja i tehnologije. Kada se govori o socioemocionalnim veštinama, misli se na aktivnosti poput efikasnog timskog rada ili sposobnosti da se sopstveni planovi prenesu drugima. Obrazovanje treba da bude osmišljeno tako da učenike pripremi za takve situacije. Sve jača konkurencija u pogledu ovih veština zahteva sveobuhvatan nastavni program koji će učenicima usaditi kako praktično znanje, tako i intelektualna načela neophodna za ostvarenje ličnih i profesionalnih ciljeva. Usvajanje interpersonalnih i društvenih vrednosti koje promovišu kohezivne i tolerantne ekonomije i zajednice, poštovanje institucija i negovanje ranjivog prirodnog sveta samo su neki od primera. Obrazovanje mladih da neguju i cene osobine i vrednosti koje ih čine ljudima jeste jedini put ka uspešnoj budućnosti, budućnosti u kojoj mašine nikada neće biti u stanju da zamene pojedince sa takvim osobinama. Obrazovanje 4.0 je okvir usvojen na Svetskom ekonomskom forumu nakon opsežne saradnje sa zaposlenima u obrazovnom sektoru, školama, neprofitnim organizacijama, ministarstvima obrazovanja i komercijalnom sektoru, koji je modifikovan kroz različite publikacije (vidi sliku 1), (SEF, Obrazovanje 4.0).
Slika 1: Okvir Obrazovanje 4.0 Svetskog ekonomskog foruma (SEF, Obrazovanje 4.0)
Taksonomija Obrazovanje 4.0 uključuje iscrpan skup kompetencija grupisanih u obliku stabla. Kompetencije su neopipljive i prenosive komponente učenja. One nisu urođene, već se uče. Većina taksonomija za period od ranog detinjstva do srednje škole definiše tri osnovne grupe kompetencija: (1) sposobnosti i veštine, (2) stavovi i vrednosti i (3) znanja i informacije (vidi sliku 2). Taksonomija Obrazovanje 4.0 se fokusira na prve dve kategorije, jer stručnjaci i poslodavci predviđaju da će ove dve oblasti učenja zahtevati veću pažnju u obrazovnim sistemima budućnosti nego što je to slučaj danas.
Slika 2: Taksonomija Obrazovanje 4.0 (SEF, Obrazovanje 4.0)
Sposobnosti i veštine
Procesno orijentisane kompetencije i veštine nam pomažu da postignemo ciljeve. Na najvišem nivou apstrakcije sposobnosti i veštine se dele na kognitivne, tj. analitičke kompetencije, u koje spadaju kreativnost, kritičko razmišljanje i rešavanje problema, odnosno interpersonalne (tj. nekognitivne) kompetencije, u koje spadaju komunikacija, kooperativnost i socioemocionalne veštine. Komunikacija, kreativnost, kooperativnost, kreativno rešavanje problema i kritičko razmišljanje nalaze se na vrhu liste osobina koje su kompanije tražile od potencijalnih zaposlenih među dva miliona onlajn oglasa za posao koja su posmatrana. Slična studija je otkrila da su verovanja, stavovi i vrednosti ono što upravlja procesima samoregulacije, na primer motivacija, odnosno društvenim odnosima, na primer moral. I dok su osnove učenja tablice množenja manje-više univerzalne, koncept dobrog građanstva se razlikuje od jedne do druge države i kulture. Međutim, ove osobine omogućavaju deci da usvoje razvojni način razmišljanja i principe celoživotnog učenja. One takođe pomažu najglobalizovanijoj generaciji u istoriji da uspostavi društvene veze. Vrednosti se fokusiraju na „zašto” umesto na „kako”. Ove kompetencije su visoko motivišuće, što deci pomaže da izgrade otpornost i prevaziđu izazove i teškoće, uključujući i one koji se odnose na učenje. U taksonomiji Obrazovanje 4.0 stavovi i vrednosti su podeljeni u dve kategorije: (1) intrapersonalne, tj. samoregulatorne osobine, poput radoznalosti, samopouzdanja i inicijative i izdržljivosti, neophodnih za usvajanje razvojnog načina razmišljanja; i (2) interpersonalne, tj. društvene kompetencije, kao što je kulturna kompetencija.
Obrazovanje je ranije favorizovalo kognitivne i analitičke veštine nauštrb interpersonalnih veština, međutim, socioemocionalne veštine utiču na ocene, postignuće i spremnost za rad, kao i na razvoj karijere (SEF, Obrazovanje 4.0).
Stavovi i vrednosti
Lična motivacija i društveni angažman zavise od vrednosti i stavova pojedinca, koji se mogu posmatrati kao skup zajedničkih ideja. Dok je sposobnost deljenja i množenja veština koja se primenjuje na isti način u različitim kulturama, ono što čini dobrog građanina zavisiće od zemlje i kulture u kojoj živi. Međutim, da bismo deci pomogli da usvoje razvojni način razmišljanja i principe celoživotnog učenja, neophodno je da razvijamo baš ove osobine. One su takođe presudne za međusobno zbližavanje pojedinaca koji čine globalno najpovezaniju generaciju u istoriji. Da bi se razumeli nečiji stavovi i vrednosti, moramo da shvatimo „zašto” je neko nešto uradio umesto „kako”. Unutrašnja motivacija koja prožima ove veštine je presudna za razvoj izdržljivosti i snage, koje su neophodne za suočavanje sa preprekama, kako na poslu tako i tokom obrazovanja (SEF, Obrazovanje 4.0).
Znanja i informacije
Znanja i informacije će zauvek činiti temelj obrazovnih procesa i procesa učenja. Čak i drevna tehnika učenja napamet ima svoje mesto u savremenoj učionici. Međutim, razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija je promenio način na koji ljudi upotrebljavaju sirove podatke. Neosporno je da je naglo širenje interneta i mobilnih računarskih uređaja značajno povećalo brzinu kojom ljudi mogu da proizvedu i šire nove informacije. Sa druge strane, količine podataka i informacija u opticaju su tolike da su nam neophodni najsavremeniji alati kako bismo uopšte mogli da ih prikupimo, analiziramo i razumemo. Stoga će napredna znanja i veštine obrade informacija, kao i ispravne vrednosti i uverenja kao smernice u njihovom tumačenju, biti preduslov za uspešno snalaženje u ekonomijama budućnosti. Iz tog razloga taksonomija Obrazovanje 4.0 stavlja indirektan akcenat na znanja i informacije putem drugih kompetencija iz taksonomije.
Šta edukatori mogu da urade
Kao jedan od glavnih pokretača učenja, nastavnici igraju značajnu ulogu u razvoju veština iz taksonomije Obrazovanje 4.0. Ova taksonomija pomaže nastavnicima da bolje usaglase svoje nastavne metode sa budućim poslovnim očekivanjima sa kojima će se njihovi učenici suočiti na radnom mestu.
Šta roditelji mogu da urade
Mogu da neguju i razvijaju veštine iz taksonomije Obrazovanje 4.0 kod kuće putem igre. Ključne resurse, poput onih koje pruža LEGO fondacija, nude specijalizovane igre i zabavne aktivnosti koje pomažu u razvoju veština iz okvira Obrazovanje 4.0 (na primer inovativnost i kreativnost) i na taj način mladima pružaju šansu da daju doprinos svojim zajednicama kroz baštovanstvo, volontiranje i podučavanje mlađe dece. Pored toga, ove aktivnosti podstiču razvoj stavova i vrednosti iz okvira Obrazovanje 4.0 (SEF, Obrazovanje 4.0).
Svetski ekonomski forum i Obrazovanje 4.0 prepoznaju značaj rešavanja problema
Jedna od glavnih premisa Obrazovanja 4.0 jeste da apstraktne kompetencije, kao što je rešavanje problema, ne treba učiti u izolaciji, već u određenom kontekstu, na primer kroz rešavanje stvarnih izazova ili problema. Evo jednog primera u vezi sa tehnologijom – ako zadamo detetu da kreira jednostavnu aplikaciju za igru, ono će usvojiti i koristiti datu kompetenciju, što čini konkretnu situaciju učenja. Tokom razvoja aplikacije dete može da primeni veštine rešavanja problema ili kritičko razmišljanje, pa čak i kolaborativno rešavanje problema, na primer da organizuje ekološku akciju čišćenja parka.
Izvor:
Svetski ekonomski forum https://www3.weforum.org/docs/WEF_Defining_Education_4.0_2023.pdf?_gl=1*1q1x91g*_up*MQ..&gclid=CjwKCAiArNOeBhAHEiwAze_nKJitDNh5N4yJDas–qfiKvpxCUMDG7UoMECkmdBRH14WxAUWTZ62ghoCt1MQAvD_BwE (sajt posećen 28. 1. 2023)
