Kako veštačka inteligencija oblikuje globalno tržište rada
Kristalina Georgijeva je u svojoj analizi ukazala na to kako veštačka inteligencija (AI) može značajno uticati na globalnu ekonomiju, sa mogućnošću da promeni oko 40% svetskih radnih mesta. AI ne samo da će zameniti neke poslove već će i dopuniti druge.
AI ima potencijal da preoblikuje prirodu rada, posebno u naprednim ekonomijama, gde bi oko 60% poslova moglo biti pod njegovim uticajem. Polovina ovih poslova može imati koristi od integracije AI-ja, dok bi druga polovina mogla iskusiti smanjenje potražnje za radnom snagom i niže zarade. U zemljama u razvoju i zemljama sa niskim prihodima, AI bi mogao imati manji direktan uticaj, ali postoji rizik od produbljivanja nejednakosti između nacija.
Grafikon pokazuje udeo zaposlenosti u zavisnosti od izloženosti veštačkoj inteligenciji (AI-ju) i komplementarnosti sa AI-jem u različitim grupama zemalja (prikazano na stubičastom grafikonu). Na grafikonu su prikazane tri kategorije: poslovi sa niskim rizikom od izloženosti AI-ju, poslovi sa visokim rizikom, ali niskom komplementarnošću sa AI-jem, te poslovi sa visokim rizikom i visokom komplementarnošću sa AI-jem.
Osim uticaja na globalno tržište rada, AI bi mogao izazvati i nejednakost u dohocima i bogatstvu unutar zemalja. Radnici koji umeju efikasno da koriste AI mogu videti porast u produktivnosti i platama, dok oni koji to ne umeju mogu zaostati. Mlađi radnici bi mogli lakše iskoristiti prilike koje AI pruža, dok bi starijim radnicima moglo biti teže da se prilagode.
Zbog ovih izazova važno je da zemlje uspostave sveobuhvatne socijalne mreže sigurnosti i ponude programe prekvalifikacije za radnike iz osetljivijih kategorija kako bi prelazak na AI bio inkluzivniji. MMF je razvio Indeks pripremljenosti za AI, koji ocenjuje spremnost zemalja za AI u oblastima kao što su digitalna infrastruktura, politike tržišta rada, inovacije, ekonomska integracija, regulativa i etika.
Zemlje sa višim prihodima, kao što su Sjedinjene Američke Države, Singapur i Danska, imaju najviše ocene na ovom indeksu, što ukazuje na njihovu bolju opremljenost za adaptaciju na AI. Napredne ekonomije treba da se fokusiraju na inovacije u AI-ju i njegovo integrisanje, dok bi zemlje u razvoju trebalo da investiraju u digitalnu infrastrukturu i obrazovanje radne snage.
Dakle, era AI-ja je već počela i donosi brojne izazove, ali i prilike. Ključno je da politike budu usmerene na iskorišćavanje potencijala AI-ja na način koji će doneti prosperitet svima, umesto da doprinese daljem produbljivanju globalnih nejednakosti.
Izvor:
Kristalina Georgieva (2024). AI Will Transform the Global Economy. Let’s Make Sure It Benefits Humanity. Dostupno na: https://www.imf.org/en/Blogs/Articles/2024/01/14/ai-will-transform-the-global-economy-lets-make-sure-it-benefits-humanity (pristupljeno: 16. 1. 2024).
