Centri za strukovnu izvrsnost (CoVEs) kao ekosistemi veština: Relativno novi, a sve bitniji akteri u svetskim obrazovnim sistemima

Kako bi nove generacije dobijale adekvatno profesionalno znanje i obuku i kako bi biznis sektor mogao da posluje bez većih distorzija, neophodna je pravovremena detekcija potrebnih veština.

Stanje u kome se naša planeta nalazi usled promenjenih klimatskih prilika, pojačane globalizacije, dinamičnih migracija i nestabilnosti koju je izazvala pandemija koronavirusa pokazuje nam suštinsku važnost inovacija, baš kao i neometanog procesa proizvodnje zarad razvijanja veće otpornosti na krizne situacije. Donosioci odluka i kreatori politika u Evropskoj uniji i na nacionalnim nivoima već su prepoznali specifične zahteve ovih okolnosti, te odgovore na turbulencije koncipiraju u skladu sa njima.

Zbog čega ne možemo da obrazujemo samo onoliko ljudi koliko treba privredi?

O povezivanju sistema formalnog obrazovanja sa tržištem rada i uvođenju kvota na studijama koje će biti u direktnoj vezi s tim koliko su određena zanimanja potrebna ekonomiji priča se već decenijama.

Zašto pak ideja o školovanju optimalnog broja ljudi za određenu profesiju ostaje na nivou diskusija i nije u potpunosti realizovana?

Možda ova mera naizgled deluje jednostavno, ali nije lako da se, pre svega, u skladu sa priznatim pravima pojedincima ograniči mogućnost da upravljaju svojim životima i karijerama onako kako to oni žele. Slično, brzo oblikovanje studijskih programa i kurikuluma prema potrebama sve dinamičnije privrede predstavlja složen poduhvat.

Zbog svih navedenih razloga, ustanove koje kao alternativa ograničavanju sve više preuzimaju primat u sistemu obrazovanja jesu neka vrsta stručnih centara koji mogu da se fleksibilno prilagođavaju privredi i funkcionišu na principu haba i više stručne škole. Reč je o centrima za strukovnu izvrsnost (Centres of Vocational Excellence, CoVEs).

Oni predstavljaju vid organizacije pod čijim se okriljem nalaze različiti nacionalni i regionalni delatnici kao što su pružaoci stručnog obrazovanja i obuka, poslodavci, istraživački centri, razvojne agencije, službe za zapošljavanje i drugi.

Svi ovi akteri se okupljaju s ciljem stvaranja ekosistema veština neophodnog lokalnoj zajednici. Pravilno funkcionisanje ovih institucija trebalo bi da umanji stopu nezaposlenosti na određenoj teritoriji, da dovede do korišćenja punog potencijala populacije koja naseljava oblast i da odgovori na potrebe privrede za radnom snagom specifičnih profila.

Svrha, ciljevi, nadležnosti, aktivnosti, principi rada i ciljevi CoVEs

Svrha centara za strukovnu izvrsnost jeste da pruže visokokvalitetne profesionalne veštine, podrže preduzetničke aktivnosti i širenje novih tehnoloških i drugih otkrića i deluju kao stecišta znanja i inovacija, posebno za mala i srednja preduzeća. Povrh toga, oni putem regionalnih i međunarodnih platformi sarađuju sa drugim centrima za strukovnu izvrsnost.

U njihovoj nadležnosti je i bliska saradnja sa domaćim i stranim firmama i istraživačkim centrima i isporučivanje potrebnog kadra kako bi se privredne aktivnosti realizovale što bolje. Centri za strukovnu izvrsnost sprovode obuke skrojene u kolaboraciji sa kompanijama koje obezbeđuju radna mesta. Prilike za sticanje praktičnog iskustva se pružaju radnicima ili svršenim učenicima stručnih škola, kao i studentima s namerom da svoju karijeru nastave u određenoj kompaniji koja posluje u oblasti u kojoj funkcioniše i centar. Program obuke kreiraju predavači centra u saradnji sa sektorom za ljudske resurse ili drugim relevantnim sektorom.

Pored pružanja aktuelnih znanja i obuka, još jedno načelo prema kojem centri za strukovnu izvrsnost osmišljavaju svoje aktivnosti i projekte jeste i celoživotno učenje. To znači da su njihove prakse dostupne i odraslima koji žele da se prekvalifikuju ili prosto obogate svoj portfolio ili radnu biografiju nekim novim znanjima ili veštinama.

Prilikom definisanja obrazovnih programa u centrima za strukovnu izvrsnost, autori se, uz celoživotno učenje, vode i sledećim principima:

• relevantnost obuke koja se nudi za tržište rada,
• projektne inovacije i učenje,
• inovativni nastavni programi i pedagoške metode usmerene na transverzalne kompetencije,
• transnacionalni zajednički kurikulum (kurikulumi koji se utvrđuju na regionalnom nivou ukoliko ostatak regiona ima slične potrebe),
• programi stručnog obrazovanja na višem nivou i
• ulaganje u kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika i trenera.

Ciljevi centara predstavljaju i ostvarivanje pokretljivost među različitim poslovnim pozicijama, ohrabrivanje individualnog napretka i odgovarajuće reagovanje na promene i modernom društvu. Oni nude i usluge karijernog savetovanja, podršku za internacionalnu mobilnost, učenje zasnovano na projektima i inovacijama, praktične treninge za one koji se bave obukama i druge programe namenjene pojedincima i kompanijama.

Ne postoje dva ista CoVEs-a

Ovi centri nastoje da se približe tržištu rada kroz uspostavljanje partnerstva sa različitim preduzećima na načine koji najbolje odgovaraju njihovim potrebama. U svim ovim sistemima postoji fleksibilnost kako bi se fokusirali na sektore, zanimanja i potražnju za veštinama onako kako partneri smatraju da treba što dovodi do varijacija u sastavu, ciljevima i aktivnostima pojedinih centara.

Postoje velike razlike između centara u različitim zemljama ili regionima u pogledu njihovih opštih mehanizama za predviđanje veština. Podatke koje generišu, centri dopunjuju iscrpnim informacijama o potrebama za veštinama na prostoru na kome posluju. Centri, koji su najčešće lokalnog karaktera, ovaj zadatak obavljaju mnogo detaljnije u odnosu na ustanove koje koriste standardne statističke alate. Ipak, već sada se ulažu napori da se pitanja (ne)opsežnosti studija reše, kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou.

S obzirom na to da ovi centri okupljaju brojne aktere iz obrazovnog i poslovnog sektora, omogućavajući njihov međusobni dijalog, u obzir ne uzimaju samo potražnju za određenim veštinama već i trenutnu ponudu obuka namenjenih njihovom razvoju i usavršavanju, te tako popunjavaju praznine i stvaraju kompletnu sliku eventualnog budućeg odnosa potražnje i ponude veština.

A šta o ulozi CoVEs-a u obrazovanju budućnosti kaže OECD?

Postoji nekoliko mogućih verzija sutrašnjice – neke od njih su puke pretpostavke, druge se baziraju na nadanjima, a treće na strahovima. Kako nas buduća dešavanja ne bi zatekla nepripremljenim, pored situacija s najvećom verovatnoćom obistinjavanja, trebalo bi da imamo u vidu i promene koje ne očekujemo.

Upravo nas je trenutna pandemija virusa COVID-19 naučila tome da „ležerne” hipoteze o budućnosti ne smemo da uzmemo zdravo za gotovo i da one potpuno nenadano u stvarnosti mogu da poprime sasvim novo obličje.

U tom maniru, dokument Back to the Future of Education: Four OECD Scenarios for Schooling stavlja akcenat na dugoročno strateško razmišljanje u obrazovanju i detektuje potencijalne prilike i izazove kako bismo ih spremnije dočekali. U njemu je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iznela nekoliko različitih predikcija. Pojava centara za strukovnu izvesnost se poklapa sa nekim od njih.

U okviru drugog i trećeg potencijalnog scenarija za budućnost, predstavljenog u ovom izveštaju OECD-a, objašnjava se da će obrazovanje ići u pravcu autsorsovanja i decentralizovanja na neformalnije aktere obrazovanja.

Proces će pokretati inovacije i digitalne tehnologije. Školske institucije biće organizovane na bazi habova u kome su učesnici umreženi sa lokalnom zajednicom i njenim potrebama i biznis sektorom, što korespondira sa konceptom CoVEs-a.

Strategija pametne specijalizacije za potporu istraživačkim, razvojnim i inovacionim aktivnostima u Srbiji

U Srbiji je kao strateški pristup ekonomskom razvoju usvojena Strategija pametne specijalizacije, koja će se realizovati kroz ciljanu podršku istraživačkim, razvojnim i inovacionim aktivnostima.

Ona predstavlja važan instrument za podsticanje istraživanja, razvoja i izumiteljstva kod nas. Kroz ovaj akt identifikovan je određen broj prioritetnih oblasti za dalje investiranje, a to su:

• informaciono-komunikacione tehnologije,
• hrana za budućnost,
• mašine i proizvodni procesi budućnosti i
• kreativne industrije.

Centri za strukovnu izvrsost, kako smo ih opisali u prvom delu teksta, upravo su usko povezani sa strategijama pametne specijalizacije i strategijama koje se odnose na proces inovacija i zelenih i digitalnih tranzicija.

Usvajanjem pomenute Strategije pametne specijalizacije i naša zemlja će dati vetar u leđa CoVEs-u i habovima koji će raditi na brzom prepoznavanju veština i inoviranju poslovnih procesa kroz povezivanje obrazovnih struktura i poslovne zajednice.

Na osnovu svega ovoga očekuje se uspon neformalnog školovanja i pretpostavlja se da će obrazovni sistem, ili barem neki njegovi delovi koji se bave pružanjem obuka, morati da budu fleksibilni i da će sve više poprimati odlike biznisa i koristiti njegove mehanizme delovanja.