Istaknuti fenomen današnjice je pojava brzog zastarevanja znanja. Svakog dana smo sve više svedoci uticaja ove pojave na proces obrazovanja. Postavlja se pitanje kakav uticaj ova pojava ima u okvirima procesa rada, kakve zahteve stavlja pred pojedinca, a kakve pred organizaciju.

Da bi organizacija opstala i bila sve uspešnija u današnjem vremenu, ona mora negovati kreativnost i prilagodljivost, ona se mora pretvoriti u organizaciju koja uči. Organizacija koja uči je ona u kojoj ljudi na svim nivoima, individualno i kolektivno, kontinuirano povećavaju svoje kapacitete kako bi proizvodili rezultate koji su im zaista važni. Zaposleni u ovim organizacijama teže razvoju svojih potencijala, deleći viziju vrednog cilja sa svojim kolegama u timu. Organizacija koja uči je onaj tip organizacije koji je prepoznao ljudske resurse kao svoje najvrednije resurse, jer oni predstavljaju pokretačku snagu inovacija. U ovom tipu organizacija vrši se podsticanje obrazovanja svih zaposlenih i razmena informacija među njima, čime se stvara visoko obrazovani kadar koji je u stanju da razume i prati promene koje se dešavaju i stavljaju kao zahtev pred organizaciju. Zato se zaposleni podstiču na nove načine mišljenja, kreativne načine rešavanja problema i usvajanje kako novih znanja tako i novih metoda uspešnog učenja.

Da bi jedna organizacija prešla sa koncepta tradicionalne na koncept organizacije koja uči neophodno je da prođe kroz dug proces transformacije. To je proces transformacije vertikalne u horizontalnu tj. mrežnu organizaciju. Kao rezultat ovog procesa svaki zaposleni ima globalnu predstavu o organizaciji kao celini, kao i o funkciji i poziciji svojeg sektora. Vizija se formira kao skup ciljeva koje svi zaposleni prepoznaju kao vredne. Metode mišljenja se stalno preispituju i izbegavaju se kruti stavovi koji sprečavaju ljude da prihvate nove načine ponašanja. Zaposleni predstavljaju jedan veliki tim koji svojom snagom i zajedničkim naporima prevazilazi probleme. Shodno tome se stimuliše i proces timskog učenja, jer u tom procesu tim uči i kako da funkcioniše kao celina. Da bi sve ovo bilo moguće mora se podsticati i lično usavršavanje  svakog zaposlenog.

Ovde dolazimo do spoznaje šta pojava zastarevanja znanja i prelaska na koncept organizacije koja uči stavlja pred pojedinca kao zahtev. To je zahtev za kontinuiranim profesionalnim obrazovanjem. Ciljevi ovog vida obrazovanja su, pre svega, podizanje profesionalnog nivoa kadra, podrška i stimulisanje obrazovnih inovacija, usvajanje novih metoda učenja, kako bi se poboljšao kvalitet rada i poboljšale performanse zaposlenih. Od svakog zaposlenog se očekuje da bude u toku sa promenama u profesiji, tehnologiji i društvu. Zbog toga je sasvim razumljivo da zaposleni nastoje da očuvaju svoju profesionalnu kompetentnost i da izgrade uspešnu karijeru.

Dakle, organizacija koja uči je ona organizacija koja ulaže u razvoj i obrazovanje svojih zaposlenih, jer prepoznaje da su kadrovi jedini kreativni element sa kojim kompanija raspolaže. Zaposleni u ovom tipu organizacija su stručnjaci koji prepoznaju značaj kontinuiranog profesionalnog obrazovanja i stalno rade na ličnom i profesionalnom usavršavanju.