Kognitivne pristrasnosti kao prečica u razmišljanju – poreklo, nastanak, prednosti i opasnosti, primeri

Šta su kognitivne pristrasnosti?

– Načini na koje pojedinac poima događaje, usvaja činjenice i razume druge ljude, koji se temelje na njegovim verovanjima i iskustvima i nisu nužno logični ili ispravni.

(Cambridge Dictionary)

Do naše svesti svakodnevno dolazi ogroman broj informacija koje od nas zahtevaju određenu reakciju ili donošenje odluke. Zbog njihovog kvantiteta neophodno je da prilikom zaključivanja pravimo prečice. Na taj način, skraćujemo vreme od prijema informacije do reakcije. Ovo ubrzavanje misaonog procesa ipak donekle remeti, uslovno rečeno, ispravnost našeg rasuđivanja, i to kroz razvoj kognitivnih pristranosti („cognitive biases”).

Kognitivne pristrasnosti su sistematske greške u razmišljanju koje se dešavaju prilikom procesuiranja i interpretacije dobijenih podataka.

Njihova pojava pripisuje se ograničenjima i manama ljudske svesti koje su na neki način preživele evoluciju. Pojedinac kreira sopstvenu realnost zasnovanu na percepciji i izborima koji se temelje na kognitivnim pristrasnostima.

Koliko god bile pogrešne, kognitivne pristrasnosti predstavljaju neizostavni deo našeg postojanja i mehanizam za olakšavanje našeg funkcionisanja.

Međutim, postoji rizik da one izazovu ozbiljne posledice na naše postupanje i da prouzrokuju negativne fenomene poput diskriminacije, stereotipizacije, manjka kritičkog razmišljanja, loših procena u emotivnom, poslovnom ili nekom drugom smislu, neopravdanog straha ili neosnovanog optimizma i drugih pojava koje značajno utiču na život individue, ali i funkcionisanje celokupnog društva. Iz tog razloga trebalo bi da podignemo svest o postojanju kognitivnih pristrasnosti i da izgradimo mehanizme za njihovo prevazilaženje.

Različita tumačenja nastanka kognitivnih pristrasnosti

Nauka daje različita objašnjenja nastanka sistemskih grešaka ili kognitivnih pristrasnosti.

Prvo je najčešće i najpoznatije. Ono se tiče pojma heuristike. To je jedan vid rešavanja složenih problema koji iziskuje sposobnost našeg mozga da pronalazi brza rešenja u trenucima kada detaljno istraživanje nije moguće. Umesto da se izlistaju sva moguća rešenja i među njima nađe najbolje, heuristikama se izdvaja rešenje koje je dovoljno dobro ili najbolje, a da se nisu sva rešenja pronašla.

Heuristike su, najprostije rečeno, mentalne prečice ili generalizacije koje nam olakšavaju kognitivni teret i pomažu nam da budemo brzi i efikasni u odlučivanju, ali veoma često mogu da dovedu do loših zaključaka.

Uprkos tome što nisu nužno netačne i što mogu da nam pomognu da donesemo dobre odluke, vrlo često mogu biti zasnovane na nelogičnom rezonovanju i, svaki put kada ih koristimo, rizikujemo da zanemarimo bitne činjenice koje bi možda naš krajnji izbor učinile boljim.

Prilagođeni smo da se izborimo sa problemima koji su vezani za naš opstanak, odbranu od potencijalno loših uticaja i druge osnovne ljudske potrebe. Drugo objašnjenje za nastanak kognitivnih pristrasnosti odnosi se upravo na pitanja i dileme sa kojima se suočavamo, a koje nisu dizajnirane za naš um i svest. Takvi izazovi navode nas na pravljenje nelogičnih i nerazumnih odluka.

Ukoliko se čovek nađe pred preprekom koja se ne odnosi na adaptaciju, preživljavanje ili neku drugu evolutivnu potrebu, može reagovati pogrešno ili čak apsurdno.

Treće objašnjenje za nastanak kognitivnih pristrasnosti je teorija upravljanja greškama (Error Management Theory), po kojoj kognitivni mehanizmi nisu mehanizmi koji tragaju za istinom već pomažu adaptaciju.

Centralno načelo ovog okvira je da kognitivni mehanizmi generalno mogu proizvesti dve vrste grešaka:

• lažno pozitivne – preduzimanje radnje za koju bi bilo bolje da se ne preduzme i
• lažno negativne – propuštanje radnje koju bi bilo bolje preduzeti.

Optimalni mehanizam ne bi pravio omaške bilo koje vrste, ali u većini slučajeva prosuđivanja u stvarnom svetu uključena je velika količina neizvesnosti.

Prema ovoj teoriji neke pristrasnosti su prosto preživele evolutivni proces zbog toga što su se pokazale kao korisne za održanje, kao što su one u vezi sa produžavanjem vrste i nalaženjem partnera, optimizam, izbegavanje opasnosti itd.

Postoji gotovo 200 različitih kognitivnih pristrasnosti – a ovo su neke od njih

Kognitivne pristrasnosti su odlika svakog ljudskog bića.

Zbog kognitivnih pristrasnosti nas samih obično takve mane pre primetimo kod drugih ljudi, dok sebe smatramo više-manje nepogrešivim. S tim na umu, naučnica Emili Pronin sa Univerziteta Prinston je i definisala pristrasnost pod nazivom „blind spot” (slepa mrlja). Ime je dobila prema delu mrežnjače oka bez čulnih ćelija. Istraživanje američke javnosti otkrilo je da čak 85% Amerikanaca smatra da je manje pristrasno od ostalih. Drugim rečima, većina ljudi oseća se objektivnije u odnosu na druge bez obzira na njihovu stvarnu sposobnost odlučivanja i rasuđivanja.

Ne samo da pristrasnost više primetimo kod drugih nego kod sebe, već i obraćamo pažnju i usvajamo samo one nove ideje i činjenice koje su u skladu sa našim postojećim stavovima. Naučnici su to prepoznali kao „confirmation bias” (pristrasno prosuđivanje). Ova pristrasnost se smatra izuzetno pogubnom za razvoj kritičkog mišljenja, posebno u svetu algoritama i mnoštva preporučenog sadržaja na svim kanalima na kojima tražimo informacije.

Ono što može da izaziva ozbiljne distorzije u društvu su svakako pristrasnosti koje rađaju diskriminaciju, stvaranje sterotipa i pripisivanje osobina čitavim grupama stanovništva.

Migrantska kriza u Evropi u čitavom svetu, kao i generalno pojačane migracije, učinila je vidljivijim problem koji se odnosi na veliki broj predubeđenja o pripadnicima različitih grupa.

Često možemo videti naslove o migrantima koji su počinili neko krivično delo i mišljenje kod velikog dela populacije da su ljudi iz tih zajednica izazivači nevolja ne razmišljajući o tome da se ista ta krivična dela dešavaju i u većinskoj populaciji u istom ili većem procentu.

Svako od nas je barem jednom u životu čuo, ili čak izgovorio, da su žene lošiji vozači. Ipak, statistički podaci ne idu u prilog toj tezi. Otkriveno je da su zapravo muškarci oni koji izazivaju veći broj saobraćajnih nesreća. Uprkos tome, ta stereotipizacija je i dalje prisutna i prenosi se kroz generacije.

Činjenica da većina ljudi svoje dobre rezultate i uspehe pripisuje sopstvenom zalaganju i znanju, dok za loše rezultate krivi spoljašnje faktore bez osvrta na lične postupke, rezultovala je naučnim otkrićem „self-serving bias” (samoposlužna pristrasnost). U obrazovanju ona se prepoznaje onda kada učenici za svoje loše ocene okrive neadekvatnost zadataka ili to da ih nastavnik „ne voli”.

Naučnici su definisali ogroman broj kognitivnih pristrasnosti, između 100 i 180, a ovo su samo neke od onih koje svakodnevno upravljaju našim ponašanjem. Mi ih nikada ne možemo izbrisati i učiniti da nestanu. Ipak, samo podizanje svesti o njihovom postojanju i njihovom uticaju na ponašanje može značajno da pojača naše kritičke kapacitete.

Iz tog razloga kroz program „Erasmus +”, koji podržava i Evropska komisija, pokrenut je projekat „The Art of De-biasing (Dbias)”. U njega su uključeni i predstavnici LINK edu Alliance. Jedna od aktivnosti u sklopu projekta bila je i izrada infografika na kome su vizuelno i tekstualno prikazane odabrane kognitivne pristrasnosti.

Ni naučnici ne mogu da pobegnu od kognitivnih pristrasnosti

Očekuje se da su naučnici iz različitih oblasti najsvesniji ograničenja ljudskog uma. Ipak, u prilog dubokoj ukorenjenosti kognitivnih pristrasnosti u našu svest ide i to što čak ni naučni krugovi nekada ne umeju da ih prepoznaju u svom ponašanju.

Imajući u vidu da veliki broj naučnica teško dolazi do viših pozicija i bolje plaćenih radnih mesta na naučnim institucijama, ali i da se mnoge među njima nalaze u situaciji da se njihovi predlozi i rezultati ne uzimaju u razmatranje kao predlozi i rezultati njihovih muških kolega, u nauci se sve više govori o rodnoj kognitivnoj pristrasnosti („gender bias”).

Kognitivne pristrasnosti takođe mogu biti ugrađene i u dizajn nekog rešenja, bilo tehnološkog ili nekog drugog, što može imati dalekosežne posledice po društvo.

U tekstu u magazinu „The Economist” navodi se primer upotrebe pulsnih oksimetara tokom aktuelne pandemije virusa COVID-19. Pulsni oksimetri pokazuju značajno viši nivo kiseonika (12%) kod ljudi crne boje kože, što je rezultiralo time da su mnogi ljudi koji su morali biti primljeni u bolnicu ipak preusmereni na kućno lečenje. Autor takođe ističe da sve više dostupnih podataka ukazuje na to da prostetička i kardiološka pomagala izazivaju više problema kod pacijenata ženskog pola. Ni brojna tehnološka rešenja bazirana na mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji nisu izbegla kognitivne pristrasnosti, tvrdi se.

Mnogi smatraju da odgovornost za nepostojanje svesti o potrebama i razlikama drugih grupa, kao što su žene, ljudi crne boje kože i druge uglavnom manjinske zajednice, leži na brojnosti i dominaciji naučnika muškog pola i bele kože, posebno u oblasti inovacija.

Kako izbeći da kognitivne pristrasnosti rezultuju iracionalnim odlukama, predrasudama, strahom i anksioznošću?

Kognitivne pristrasnosti navode nas na različite iracionalne odluke, podstiču razvoj predrasuda, rađaju strahove i izazivaju anksioznost, a pokazali smo da od njih ne možemo da pobegnemo ni tokom inoviranja, te bivaju ugrađene u izume koji bi trebalo da budu rešenje problema. A kako preduprediti njihovo stvaranje? Tako što ćemo u redovan obrazovni kurikulum uvrstiti podizanje svesti o ovim pojavama.

U sklopu projekta „The Art of De-biasing (Dbias)” u saradnji sa partnerima iz Velike Britanije, Bugarske, Turske, Portugala, Belgije i Holandije, Institut za moderno obrazovanje radi na razvoju interaktivnog video-materijala sa scenarijima koji prikazuju modele najčešćih kognitivnih pristrasnosti i alatima za njihovu procenu, identifikaciju i otklanjanje, kao i na drugim didaktičkim materijalima i školskim resursima za kognitivni razvoj i funkcionalnoj metodologiji za upravljanje njima.

Pored toga, projektni tim će razviti mrežnu platformu sa algoritmom adaptivnog učenja kroz koju će se sakupljati i osmišljavati obrasci odluka i ponašanja. Ovi obrasci će služiti za prikupljanje informacija koje će eksperti iz oblasti edukacije razmatrati u fokus grupama i koristiti za razvoj nastavnih strategija. Platforma će omogućiti nastavnicima da kreiraju izveštaje o odeljenju ili grupi učenika na osnovu kojih će moći da prilagode svoje predavačkemetode i aktivnosti.

Verujemo da su nastavnici najbitniji akteri podizanja svesti o kognitivnim pristrasnostima i da od njih počinje svaka ozbiljna promena u obrazovnom sistemu.