Od veština globalnog građanstva do digitalnih kompetencija: Kakav je „radnik budućnosti” i kako školovanje doprinosi njegovom oblikovanju

Budućnost obrazovanja biće duboko socijalna i personalizovana, a podržavaće je nastavnici i tehnologija. Promena počinje od škola koje kreiraju fleksibilna okruženja, ohrabrujući učenike da stiču veštine važne za život i rad poput komunikacije, kreativnosti, korišćenja tehnologije, timskog rada, rešavanja problema i rezilijentnosti.

Lari Nelson (Larry Nelson), regionalni generalni direktor za obrazovanje u kompaniji „Microsoft Asia”

Digitalna transformacija je nesumnjivo dominantna sila revolucije postojeće industrije, inovacija postojećih proizvoda, redefinisanja postojećih usluga i preoblikovanja načina na koji radimo. Njen uticaj je toliko snažan da ga osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab (Klaus Schwab) naziva Četvrta industrijska revolucija.

Lideri obrazovnih sistema na globalnom nivou imaju zadatak da pripreme učenike za svet sutrašnjice, što znači promenu u kulturi, ali i u samoj misiji škola.

Glavni izazov obrazovanja danas jeste školovanje učenika za budućnost u novoj, digitalnoj ekonomiji. Transformacija sistema treba da teče ubrzano kako bi omogućila proživljavanje ispunjujućih iskustava na temelju proverenih podataka. Kao rezultat obrazovnog procesa očekuje se stvaranje nezavisnih, kreativnih odraslih osoba.

Koje su to veštine za 21. vek?

Realnost u kojoj stasavaju nove generacije značajno se razlikuje od svih prethodnih. Promenio se način na koji uče, uključuju u svet, stvaraju i dele sa drugima svoja znanja i postignuća. Veštine za 21. vek se prilično razlikuju od veština koje su garantovale uspeh prošlim naraštajima. Danas je adekvatno obrazovanje ono koje uspeva da kod dece na pravi način razvije future-ready veštine poput komunikacije, timskog rada, kreativnosti i kritičkog mišljenja.

Kako bi učenici stekli veštine koje će im omogućiti uspeh u digitalnoj ekonomiji trebalo bi da postoji prilagođen alat koji bi obrazovnim institucijama omogućio strateško planiranje obrazovanja. Neophodno je, dakle, ustanoviti model obrazovanja koji će omogućiti sistematski i pravilan razvoj traženih kompetencija i pripremu učenika za novu realnost celoživotnog učenja.

Transformacija obrazovanja – izazov i izvanredna prilika u isto vreme

Školski sistemi se danas suočavaju sa ogromnim izazovom, ali i sa izvanrednom prilikom da ponovo osmisle obrazovanje za obezbeđivanje podrške najvrednijem resursu koji postoji – mladima.

Tokom prošle godine svedočili smo korenitim i dinamičnim promenama u obrazovnim sistemima širom sveta. S obzirom na to da se edukativne institucije preusmeravaju sa prilagođavanja i oporavka od krize ka ponovnom osmišljavanju i inoviranju, liderima je više nego ikad potreban okvir koji će ih navoditi kroz složenost i neizvesnost koje prate digitalnu transformaciju.

Kompanija „Microsoft” lansirala je „K-12 Education Transformation Framework”. Okvir obezbeđuje alat koji treba da omogući sprovođenje digitalne transformacije škola, a počiva na četiri stuba:

• liderstvo i misija (Leadership and Policy),
• moderna nastava (Modern Teaching and Learning),
• inteligentna okruženja (Intelligent Environments) i
• tehnološki plan (Technology Plan).

Microsoftov okvir pruža sveobuhvatan i održiv pristup ostvarivanju vizije i plana za preobražaj obrazovanja utemeljen na najboljim svetskim praksama. On predstavlja efektivnu, fleksibilnu platformu zasnovanu na rezultatima poslednjih istraživanja i inputima velikog broja akademika, eksperata i kreatora politika u obrazovnom sektoru.

Istraživači su, radi razvijanja jedinstvenog i moćnog okvira, u svom radu objedinili veliki broj različitih uvida. Beležeći i analizirajući podatke prikupljene tokom istraživanja, autori svojevrsnog Microsoftovog izveštaja su uspeli da identifikuju prakse koje daju rezultate, ali i one koje ne daju i koje bi trebalo da se izbegnu.

Najuspešniji projekti digitalne transformacije planetarno primenjuju isti pristup koji je korišćen u razvoju ETF-a – holistički, planski i sistematičan. Lideri u obrazovanju iz više od 50 različith zemalja su već usvojili ETF s ciljem da kroz partnerstvo sa Microsoftom planiraju i s uspehom realizuju ciljeve svojih edukativnih strategija.

4 stuba Microsoftovog okvira za digitalnu budućnost – explained

• Liderstvo i misija (Leadership and Policy): Kreiranje zajedničke vizije i stvaranje kulture inoviranja i učenja sa zajedničkim ciljem usmerenim na pokretanje zajednice i motivisanje lidera, edukatora i svih drugih relevantnih učesnika.
• Predavanje i učenje (Teaching and Learning): Podrška učenicima u ostvarivanju punog potencijala tako što se stavljaju u centar svih aktivnosti i dalje istraživanje svih aspekata učenja i predavanja (kurikuluma, ocenjivanja, uređaja i učionica) kako bi se razumele i istovremeno ispunile potrebe učenika.
• Inteligentna okruženja (Intelligent Environments): Razvijanje sigurnih i bezbednih okruženja, kako u učionicama tako i online, kroz iskorišćavanje mogućnosti koju pruža analitika podataka, da bi se izvršila optimizacija rezultata i kreirali efikasni, responzivni i održivi procesi i raspodela resursa.
• Uspeh škola i učenika (Student and School Success): Snažna ukorenjenost jednakosti i inkluzije, izgradnja nastavnih kapaciteta kroz profesionalno učenje i razvoj svih učenika kako bi im se omogućilo da unapređuju svoje socio-emocionalne sposobnosti i da se na pravi način pripreme za budućnost.

Uloga novog Microsoftovog okvira za transformaciju obrazovanja

Tokom aktuelne krize koja je unela dramatičnu promenu i u svet obrazovanja, tehnologija je preuzela vodeću ulogu u obezbeđivanju kontinuiteta obrazovnog procesa.

Predstavnici obrazovnih institucija tvrde da prelazak učenja u online sferu predstavlja mnogo više od jednostavnog davanja instrukcija đacima na daljinu (remote learning, distance education). Neophodno je izvršiti implementaciju rešenja koja će omogućiti kontinuirano održavanje nastave. Novonastali hibridni model obrazovanja trebalo bi takođe da se personalizuje i prilagodi promenljivim potrebama osoblja i učenika.

Osavremenjivanje postojećeg načina obrazovanja, odnosno takozvana promena paradigme, odnosi se na proširivanje tradicionalnog metoda i sprovođenje nastave u online sferi kroz uvođenje koncepata poput videa i učenja baziranog na igranju igrica (game based learning) i kombinovanje različitih programa u realizaciji koncepta virtuelnog učenja. Reč je o osmišljavanju učenja koje je drugačije u odnosu na uobičajeno.

U realnosti, uprkos neverovatno brzom prilagođavanju obrazovanja izmenjenim okolnostima, prelazak na potpuno digitalizovano učenje predstavlja veliku nepoznanicu i neophodno je ulaganje još mnogo napora da se prevaziđu prepreke i da se svima omogući jednako, pravično i adekvatno učestvovanje u ovom vidu nastave.

Oblikovanje novog pristupa obrazovanju zahtevaće saradnju svih onih koji u njemu učestvuju.

Glavna uloga Microsoftovog okvira jeste da omogući saradnju svih učesnika i tranziciju ka novoj obrazovnoj realnosti učini što lakšom i prijatnijom, minimizirajući neizvesnost i frustracije, kako učenika i porodica tako i profesora, ali i svih drugih aktera uključenih u ovaj proces.

Povrh toga, njegova jednako važna uloga leži u tome što predstavlja efikasan alat koji predvodnicima obrazovnih institucija omogućava strateško planiranje u uslovima neizvesnosti.