4 cilja Evropske unije na putu dostizanja digitalne transformacije do 2030. godine

Pandemija koja je zadesila celu planetu tokom 2020. godine pokazala je svim donosiocima odluka i građanima koliko su digitalni procesi i njihova bezbednost važni za održavanje bitnih društvenih aktivnosti poput zdravstvene zaštite, obrazovanja, poslovanja, informisanja itd.

• Elektronski servisi i platforme pojavili su se u ključnom momentu pandemije u okviru zdravstvenog sektora, smanjujući redove ispred zdravstvenih ustanova i omogućavajući u okviru obrazovnog sistema nastavak školovanja za milione učenika.

Imajući u vidu ovu kriznu situaciju i potrebu za digitalnim suverenitetom u svetlu sveukupnih digitalnih transformacija u gotovo svakom sektoru, Evropska unija je zacrtala četiri glavna cilja i u okviru njih targete koji bi trebalo da budu dostignuti do 2030. godine kako bi EU nastavila da parira Sjedinjenim Američkim Državama i Kini.

Zacrtani targeti će biti ostvarivani u okviru četiri strateške oblasti koje se odnose na unapređivanje digitalnih veština u široj populaciji, unapređivanje digitalne infrastrukture, digitalne transformacije poslovnog sektora i digitalizacije u okviru javnog sektora.

U narednom delu teksta biće opisani ciljevi koji su izloženi u okviru dokumenta 2030 Digital Compass: the European way for the Digital Decade, predstavljenog od strane Evropske komisije.

1) Unapređivanje digitalnih veština kod šire populacije i povećanje broja profesionalaca sa naprednim digitalnim kompetencijama

U okviru ovog cilja Evropska komisija je zacrtala željeni target od 80% odraslih koji vladaju digitalnim veštinama na barem osnovnom nivou i, sa druge strane, 20 miliona zaposlenih IT profesionalaca u Evropskoj uniji, u okviru čega bi žene trebalo da zauzmu veći broj radnih mesta.

Navedeni dokument 2030 Digital Compass: the European way for the Digital Decade predviđa unapređene mehanizme za monitoring ostvarenja zacrtanih ciljeva i praćenje puta digitalizacije EU, uključujući i smanjenje jaza između trenutnih digitalnih kapaciteta i onoga što se želi ostvariti.

Kako bi se privredni rast održavao i uvećavao, neophodni su građani koji su digitalno pismeni i mogu činiti radnu snagu koja će biti pripremljena za nova radna mesta koja dolaze sa ubrzanom digitalizacijom. U skladu sa ovim, mora se raditi na ostvarenju digitalnog obrazovnog ekosistema, koji će privlačiti talente ne samo iz zemalja članica Evropske unije nego i iz trećih zemalja. Napredne digitalne veštine podrazumevaju više od usavršavanja programiranja ili bazičnog nivoa kompjuterskih nauka. Digitalno obrazovanje koje se želi dostići trebalo bi da omogući dobijanje kvalitetnih poslova i dinamičnih karijera.

Prema dostupnim podacima, 2019. godine bilo je 7,8 miliona IKT stručnjaka sa prethodnom godišnjom stopom rasta od 4,2%. Ako se ovaj trend nastavi, EU će biti daleko ispod projektovane potrebe od 20 miliona stručnjaka, posebno za ključna područja kao što su sajberbezbednost ili analiza podataka. Više od 70% preduzeća navodi da nedostatak osoblja sa odgovarajućim digitalnim veštinama predstavlja prepreku za investiranje.

2) Održiva i bezbedna digitalna infrastruktura

Imperativ izgradnje efikasne i bezbedne digitalne infrastrukture treba da bude zasnovan na principu održivosti jer će samo tako Evropa dostići digitalno liderstvo, posebno u sposobnosti akumulacije i distribucije velikog obuhvata podataka, što će omogućavati dalji razvoj različitih industrija.

Neophodno je, pre svega, raditi na digitalnom povezivanju poslovnih jedinica i građana, a kao strateški cilj je određena gigabitska povezanost (gigabit connectivity) do 2030. godine.

Digitalna infrastruktura koja služi građanima, malim i srednjim preduzećima, javnom sektoru i velikim kompanijama zahteva tehnologiju visokih performansi i sveobuhvatnu infrastrukturu podataka. Danas se podaci proizvedeni u Evropi uglavnom čuvaju i obrađuju van Evrope, a njihova vrednost se izdvaja i van kontinenta. Istovremeno, EU mora da investira u nove kvantne tehnologije kako bi bila na svetskom vrhu razvoja kvantnih računara koji su u potpunosti programabilni i kojima je moguće pristupiti svuda u Evropi, a istovremeno su visoko energetski efikasni i sposobni da u roku od nekoliko sati reše ono za šta su trenutno potrebne stotine dana, ako ne i godina.

3) Digitalna transformacija poslovanja

Posebnu pažnju treba posvetiti disruptivnim inovacijama, koje menjaju procese u velikom obuhvatu (disruptive innovations). Pored toga što Evropa pokreće već toliko startapova koliko i SAD, ova zajednica treba da stvori povoljnije uslove i istinski funkcionalno jedinstveno tržište kako bi se ubrzao privredni rast. Mala i srednja preduzeća (MSP) imaju centralnu ulogu u ovoj tranziciji, ne samo zato što predstavljaju najbrojniju poslovnu grupu u EU već i zato što su kritičan izvor inovacija.

Uz podršku preko 200 habova za digitalne inovacije i industrijskih klastera, do 2030. godine MSP bi trebalo da imaju mogućnost pristupa digitalnim tehnologijama ili podacima lako i po povoljnim uslovima, po obezbeđenim odgovarajućim propisima, kao i da imaju koristi od odgovarajuće podrške digitalizaciji. U tom pogledu, više od 200 evropskih habova za digitalne inovacije i industrijski klasteri širom EU trebalo bi da podrže digitalnu transformaciju i inovativnih i nedigitalnih MSP-a, i povežu digitalne dobavljače sa lokalnim ekosistemima. Cilj je postići jak intenzitet digitalnog toka ne ostavljajući nikog van ovog procesa. Komisija će ažurirati svoju industrijsku strategiju, takođe s ciljem ubrzanja digitalne transformacije industrijskih ekosistema kako bi zacrtani ciljevi bili dostignuti do 2030. godine.

4) Digitalizacija javnog sektora

Cilj EU je da do 2030. godine demokratski onlajn-život i javne usluge na internetu budu u potpunosti dostupni svima, uključujući i osobe sa invaliditetom. Ove usluge moraju biti lake za korišćenje, efikasne, personalizovane i da nude alate sa visokim standardima bezbednosti i privatnosti. Sigurno i bezbedno elektronsko glasanje podstaklo bi veće učešće građanstva u demokratskom životu.

Međutim, problem je što su, uprkos sve većoj potrebi za javnim uslugama na internetu, usluge koje se pružaju digitalno često osnovne, npr. popunjavanje obrazaca, prijava i dr. Evropa mora iskoristiti digitalizaciju kako bi pokrenula promenu paradigme u načinu na koji građani, javne službe i demokratske institucije komuniciraju, osiguravajući interoperabilnost na svim nivoima vlasti i u svim javnim službama.

Danas je većina digitalnih usluga na platformama koje su razvijene u zemljama članicama EU ograničena na osnovne usluge, kao što su pametno parkiranje, pametno osvetljenje ili red vožnje javnog prevoza. Digitalizacija takođe igra ključnu ulogu u razvoju „pametnih sela”, tj. zajednica u ruralnim oblastima koje koriste inovativna rešenja za poboljšanje svoje otpornosti, nadovezujući se na lokalne snage i mogućnosti.

Digitalno građanstvo

Digitalno građanstvo je princip kome zajednica evropskih naroda stremi već dugo. Kada je reč o nacionalnom nivou, neke zemlje su više odmakle u ostvarenju ovog principa od drugih.

Kako bi u potpunosti bili osnaženi za upotrebu digitalnih servisa, građani bi trebalo da imaju pristup sigurnoj i visoko kvalitetnoj digitalnoj povezanosti, mogućnost da nauče osnovne digitalne veštine, kao i da budu opremljeni drugim sredstvima koja im zajedno omogućavaju da u potpunosti učestvuju u ekonomskim i društvenim aktivnostima.

U procesu ostvarivanja digitalnog građanstva veoma je bitno garantovati građanima poštovanje prava koja imaju u onlajn-prostoru – isto ono što važi i za oflajn-prostor.

Proces dostizanja pune digitalizacije takođe treba da podrži inicijative otvorene demokratije, doprinoseći inkluzivnom kreiranju politika, omogućavajući široko angažovanje građana i podstičući akcije za razvoj lokalnih inicijativa kao faktora koji omogućavaju poboljšanje lokalnih i nacionalnih politika.

Evropski proces digitalne transformacije zasnovan je i na osiguranju punog poštovanja osnovnih prava EU:

• sloboda izražavanja, uključujući pristup raznovrsnim, pouzdanim i transparentnim informacijama,
• sloboda osnivanja i vođenja poslova u onlajn-prostoru,
• zaštita ličnih podataka i privatnosti i pravo na zaborav (right to be forgotten),
• zaštita intelektualnog vlasništva u onlajn-prostoru i dr.

Kako bi proces digitalne transformacije bio implementiran sa što više uspeha, Evropska unija će razviti sistem monitoringa ostvarivanja zacrtanih ciljeva i targeta u okviru njih.

Drugi mehanizam implementiranja procesa transformacije svakako su i međunarodni projekti, koji se finansiraju iz budžeta Evropske unije i budžeta država članica, radi razvoja institucija koje će biti održive i moći da se prilagođavaju promenama i društvenim i ekonomskim potresima.

U svojim planovima za oporavak i izgradnju otpornosti sistema, države članice su savetovane da najmanje 20% budžeta posvete digitalnim transformacijama. Mogući su projekti u više država koji bi uključivali panevropsku povezanu infrastrukturu za obradu podataka, dizajn i primenu sledeće generacije pouzdanih procesora male snage i povezane javne uprave.

Prava i principi trebalo bi da budu srž digitalne transformacije. Njihove karakteristike trebalo bi da budu iste i u onlajn-svetu i u stvarnom svetu. Zbog toga Evropska komisija predlaže da se razvije okvir digitalnih principa, kao što su pristup visoko kvalitetnoj povezanosti, potrebnim digitalnim veštinama, javnim uslugama i nediskriminatornim onlajn-uslugama.

O ovim principima bi se govorilo u širokoj društvenoj raspravi i mogli bi biti ugrađeni u međuinstitucionalnu deklaraciju između Evropskog parlamenta, Evropskog saveta i Evropske komisije. Evropska komisija je takođe predložila da se na godišnjem Eurobarometru nadgleda da li Evropljani smatraju da se poštuju njihova digitalna prava.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da Evropi slede ubrzane digitalne transformacije, kojima će biti upravljano u skladu sa poveljama i ugovorima o pravima i slobodama građana.

Digitalne transformacije bi trebalo da Evropu učine konkurentnijom i suverenijom u svetu u kome se procesi odvijaju na osnovu velikog broja prikupljenih podataka.

Ove transformacije će dovesti do usvajanja novih povelja koje bi dodatno trebalo da definišu mehanizme za zaštitu ličnih podataka, kao i do većeg broja poslovnih pozicija za koje će biti potrebno znanje programera i analitičara.