Sjaj i senka veštačke inteligencije: OECD AI načela u obrazovanju

 Kako smo u 21. veku kao civilizacija već uveliko uplovili u eru digitalnih tehnologija, medija i resursa, tako se samim tim nameće pitanje najpre egzistencijalne prirode: koliko je čovek uopšte zapravo u mogućnosti da kontroliše jedan novi univerzum sa potpuno drugačijim zakonitostima koji je sam stvorio? Pored očevidnih brojnih benefita koje je omogućila automatizacija mnogih procesa i predavanja štafete veštačkoj inteligenciji za obavljanje brojnih zadataka kako bi se procesi ubrzali i olakšali, kako vreme odmiče i načini upotrebe digitalnih medija postaju sve versatilniji, pojavljuje se problematika etičke prirode – u kolikoj meri je primena veštačke inteligencije zaista čovekocentrična i u koliko se istinski primenjuje u konstruktivne svrhe? Kao i kod svake stvari koju je čovek stvorio, neodgovornom primenom dešavaju se maliciozni kiksevi i integritet pojedinca ili grupe u pasivnom položaju može da bude eksploatisan.

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje našli su svoju čovekocentričnu primenu u javnim sektorima u oblastima zdravstva i obrazovanja, gde su, kada je potonje u pitanju, u najviše slučajeva prakse implementacije u učionice bile više nego korisne. Digitalne tehnologije značajno su unapredile obrazovne procese stavljajući fokus na poboljšanje položaja samih učenika kako bi se što bolje adaptirali i trenirali za snalaženje u svetu koji se progresivno razvija i stvara potpuno nove dijapazone veština i profesija koje će postati neophodne za profesionalno i, uopšte, životno funkcionisanje. Ekonomski i društveni procesi postaju gotovo potpuno automatizovani, što povećava podjednako i produkciju i vrednost podataka, čime se stvara klima za unapređivanje obrazovanja i daljeg razvijanja digitalizacije.

Međutim, kako bi se dobrobiti ovih procesa u okviru obrazovne delatnosti iskoristili do sopstvenih granica, potrebno je posmatrati automatske procese u digitalnom svetu sa aspekta društveno odgovornog i holističkog pristupa. Međunarodna organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) donela je svoje viđenje ovih procesa i postavila maksime koje promovišu korišćenje veštačke inteligencije u obrazovanju i koje slede načela inovativnosti, pouzdanosti, poštovanja ljudskih prava i demokratičnosti. Ova načela usvojena su u maju 2019. godine i postavila su standarde za veštačku inteligenciju koji su praktični i dovoljno fleksibilni da izdrže test vremena. OECD AI principi zasnivaju se na idejama kako vlade i ostale javne institucije mogu da oblikuju čovekocentrični pristup korišćenju veštačke inteligencije kako bi se stvorili uslovi za pouzdano korišćenje u konstruktivne svrhe.

AI u obrazovanju – usvajanje pouzdanih modela

Kada je reč o implementaciji veštačke inteligencije u obrazovanje, najviše inovacija uneseno je na polju ustaljenog korišćenja kompjuterskih tehnologija i interneta u učionicama. To u ovom trenutku već postaje normalizovana stvar i računa se da će u narednom talasu inovacija centralni položaj preuzeti uvođenje veštačke inteligencije i ostalih automatizovanih tehnologija.
Godine 2019, kada je donesen statut o AI, OECD je sisteme veštačke inteligencije definisala kao „mašinski baziran sistem koji, prema zadacima i uputstvima datim od strane čoveka, daje predviđanja, preporuke ili donosi samostalne odluke koje vrše uticaj na stvarno ili virtuelno okruženje. AI sistemi su dizajnirani tako da funkcionišu sa različitim stepenima autonomije”.

Ono što je ključno navesti jeste to da se AI sistemi još uvek koriste na lokalnom i nivou eksperimentalne prakse pre nego kao sistemska procedura. Međutim, u dosadašnjem iskustvu pokazalo se da implementacija AI u obrazovanje donosi brojne benefite u jednakoj meri za učenike, nastavnike i institucije, čime se edukaciona praksa podiže na nivo modernih globalnih modela funkcionisanja.

U obrazovanju se AI smatra pouzdanim metodom ukoliko dosledno obavlja zadato. Međutim, ono što nije pouzdano jeste pitanje da li će ga ljudska bića koristiti na pošten i prikladan način. Veštačka inteligencija pored svoje primene u interdisciplinarnom konceptu obrazovanja, takođe je efektivna i po daleko širem i fleksibilnijem pristupu resursima i automatizaciji administrativnih procesa. Na primer, neki AI moduli služe kako bi se automatski profilisali učenici i identifikovali oni koji su pod rizikom da potencijalno budu izbačeni. Ovaj postupak je konstruktivan samo ukoliko pored automatizovanog procesa postoji i određeni procenat ljudske intervencije, koja objektivno može da oceni faktor rizika, jer ukoliko se proces ostavi potpuno automatizovanim, postoji rizik da algoritam sistema bude previše ograničene efektivnosti, samim tim i manje pouzdan.

Ovakvi procesi postaju pouzdani modeli tek kada su transparentni kriterijumi za algoritme koji automatski donose odluke. Kada se ovo uzme u obzir, AI tehnologije u obrazovanju mogu izuzetno da doprinesu promociji faktora jednakosti, socijalne pravde i eliminisanja diskriminacije. Implementiranjem ovih tehnologija doprinosi se umanjenju rizičnih faktora time što one već u ranoj fazi pružaju feedback za sve procese, pomažući time da fluktuacija informacija bude brža i efikasnija nego tradicionalnim putem.

Holistički pristup digitalnim procesima

Trebalo bi da investitori i institucije koji ulažu u razvoj veštačke inteligencije u oblasti obrazovanja prema OECD principima proaktivno teže usmeravanju AI praksi prema vrednostima koje dovode do konstruktivnih ishoda za ljude i planetu, kao što su razvoj ljudskih sposobnosti i kompetencija, poboljšanje kreativnih veština, rad na napretku inkluzije populacija koje nisu uključene u obrazovne procese, kao i umanjivanje socijalnih, rodnih, ekonomskih i drugih nejednakosti.

Trebalo bi da AI akteri poštuju zakon, ljudska prava i demokratske vrednosti kroz prolazak kroz AI životni ciklus. Ovo uključuje slobodu, dostojanstvo i autonomiju, privatnost i zaštitu podataka, eliminisanje diskriminacije i jednakost, različitost, poštenje, socijalnu pravdu i međunarodno priznata radnička prava.
U tu svrhu bi trebalo da AI akteri implementiraju mehanizme i zaštitne mere kao što su kapaciteti za ljudsko odlučivanje, koji su prikladni kontekstu i u skladu su sa stanjem tehnike.

Uzimajući sve faktore rizika u obzir i rapidan razvoj AI tehnologija, pojavila se potreba za stabilnom polisom koja bi osigurala čovekocentrični pristup pouzdanim praksama veštačke inteligencije i u jednakoj je meri primenljiva na sve korisnike.

Šta vlade mogu da urade?

Države koje su usvojile OECD AI načela priznaju evolutivnu prirodu veština koje su potrebne za nošenje sa progresivnim promenama u digitalnom dobu društva i ekonomije. Investitori sve više ohrabruju institucije ne samo da koriste tehnologije veštačke inteligencije već i da ulože u treninge i edukaciju učenika, tj. budućih radnika, kako bi se što lakše adaptirali na realnost u kojoj se AI primenjuje kao uobičajena stvar. Edukacija za ovakvo progresivno društvo počinje već u ranom uzrastu i sve više škola koje prate OECD polisu promoviše razvijanje kreativnosti, kritičkog mišljenja i veština inovacije u višem obrazovanju.  Potenciranjem ovih veština nastavnici su postali slobodni da fleksibilno prilagode svoje pedagoške metode novom sistemu u kom je AI obrazovanje gotovo pa njihov legitimni pandan.

Izazov za zemlje koje su naklonjene ovom principu jeste organizovanje adekvatnog programa za obrazovanje učenika koji se razvijaju u skladu sa AI inovacijama. U školama koje se razvijaju u ovom smeru ogromnu ulogu igra STEM obrazovanje, koje svojim kurikulumom pruža najbolju osnovu za razvijanje potencijala za najnovije digitalne prakse.

Implementacija veštačke inteligencije u obrazovanje u praksi je najčešće još uvek više na nivou razvijanja rešenja za individualno učenje nego na nivou primene u školama i drugim institucijama. Ipak, svedoci smo da je EdTech industrija u velikoj ekspanziji i da tehnologije postaju ne samo dostupnije nego ikada ranije nego su i usavršenije. AI je bez sumnje ogromna sila u razvoju obrazovanja budućnosti i neosporno je da, ukoliko se postave jasni i čvrsti protokoli za korišćenje, može u velikoj meri da doprinesu poboljšanju načina na koje stičemo znanje i funkcionišemo. OECD principi su jedan od mogućih pristupa rešenju pitanja transformacije školovanja i rada.