Kakve veštine traži tržište rada budućnosti?

Da bi osigurali svoju sposobnost za rad u budućnosti, građanima će biti potrebne nove veštine, ali koje tačno? Anketa sprovedena na uzorku od 18.000 ispitanika iz 15 zemalja sugeriše da će vlade u svetu verovatno želeti da daju prioritet određenim veštinama.

Poznato je da digitalne tehnologije i veštačka inteligencija (AI) menjaju tržište rada i da će današnja radna snaga morati da nauči nove veštine i da se neprestano prilagođava novonastalim okolnostima i zanimanjima koja još uvek ne postoje. Takođe je poznato da je kriza izazvana virusom COVID-19 dodatno ubrzala ovu transformaciju. Međutim, ono što još uvek nije najjasnije jeste to koje će tačno veštine radnici u budućnosti morati da poseduju.

Istraživanje Globalnog instituta „Mekinsi” ispitivalo je zanimanja koja će biti izgubljena, kao i ona koja će se tek pojaviti kako automatizacija, veštačka inteligencija i robotika budu preuzimale primat, zaključivši da će određeni tip veština višeg nivoa zbog toga dobiti na značaju. Potreba za manuelnim i fizičkim veštinama, kao i osnovnim kognitivnim veštinama, opašće, ali će zato potražnja za tehnološkim, socijalnim, emocionalnim i višim kognitivnim veštinama rasti.

Vlade u svetu žele da pomognu svojim građanima da se unaprede u ovim oblastima, ali bez precizne ideje o tome o kojim veštinama se tačno radi, nemoguće je dizajnirati nastavni program i strategije.

Zbog toga je sprovedeno istraživanje koje bliže identifikuje i definiše određen broj veština koje će biti neophodne za poboljšavanje izgleda za pronalaženje posla i veće prihode, i zadovoljstvo na tom poslu. Ovo istraživanje doprinosi uobličavanju određenih veština koje bi bile korisne svima i bliže odredile šta su to tačno veštine budućnosti koje će građanima biti neophodne na tržištu rada.

Definisanje temeljnih veština za građane

Određeni poslovi zahtevaju specijalističko znanje. Međutim, na tržištu rada, koje postaje automatizovano, digitalizovano i dinamično, svi građani će imati koristi od skupa temeljnih veština, koje će im pomoći da ispune sledeća tri kriterijuma, bez obzira na to u kom sektoru rade ili kojom se profesijom bave:

• da stvaraju dodatu vrednost, veću od one koju stvaraju automatizovani sistemi i inteligentne mašine;
• da rade u digitalnom okruženju;
• da se neprekidno prilagođavaju novim načinima rada i novim zanimanjima.

U daljem tekstu biće navedene četiri široke kategorije veština – kognitivne, digitalne, interpersonalne i veštine vladanja sobom – a potom će biti identifikovano 13 posebnih grupa veština u okviru ovih kategorija. Komunikacija i mentalna fleksibilnost su dve grupe veština koje spadaju u kategoriju kognitivnih veština na primer, dok efikasnost u timu spada u kategoriju interpersonalnih veština.
Istraživanje je izdvojilo 56 veština, koje su klasifikovane u DELTE, odnosno kombinacije veština i stavova, kako bi se preciznije definisao skup elemenata talenta.

Kognitivne

U kognitivne DELTE spadaju:

• kritičko razmišljanje (strukturisano rešavanje problema, logičko zaključivanje, razumevanje pristrasnosti, traganje za relevantnim informacijama);
• planiranje i načini rada (izrada plana rada, upravljanje vremenom i određivanje prioriteta, agilno razmišljanje);
• komunikacija (veština pripovedanja i javnog govora, postavljanje pravih pitanja, sintetisanje poruka, aktivno slušanje);
• mentalna fleksibilnost (kreativnost i maštovitost, primena znanja u različitim kontekstima, usvajanje drugačije perspektive, prilagodljivost, sposobnost učenja).

Interpersonalne

Interpersonalne DELTE podrazumevaju:

• pokretanje sistema (oblikovanje uloga, win-win pregovori, kreiranje inspirativne vizije, organizaciona svest);
• razvijanje odnosa (empatija, osoba od poverenja za druge, skromnost, druželjubivost);
• efikasnost u timu (negovanje inkluzivnosti, saradnja, sposobnost motivisanja različitih tipova ličnosti, podučavanje drugih, rešavanje konflikata, osnaživanje drugih).

Veštine vladanja sobom

U veštine vladanja sobom ubrajaju se:

• samosvest i samokontrola (razumevanje sopstvenih emocija i pokretača, samokontrola, razumevanje sopstvenih snaga, integritet, samomotivacija i blagostanje, samopouzdanje);
• preduzetništvo (hrabrost i preuzimanje rizika, pokretanje promena i inovacija, energija, strast i optimizam, raskid sa zastarelim praksama i načinima razmišljanja);
• postizanje ciljeva (vera u sopstvene odluke i odlučnost, usmerenost na postignuće, borbenost i istrajnost, suočavanje sa neizvesnošću, samorazvoj).

Digitalne veštine

Ubrajaju se:

• digitalna fluentnost i građanstvo (digitalna pismenost, digitalno učenje, digitalna saradnja, digitalna etika);
• korišćenje i razvoj softvera (programska pismenost, digitalna analiza i statistika, računarsko i algoritamsko razmišljanje);
• razumevanje digitalnih sistema (pronalaženje i korišćenje podataka (data literacy), pametni sistemi, pismenost o sajberbezbednosti, tehnički prevod i aktivacija).

Stepen razvijenosti DELTI

Rezultati istraživanja pokazuju da ispitanici najslabije vladaju dvema grupama veština iz kategorije digitalnih veština – korišćenje i razvoj softvera i razumevanje digitalnih sistema. Vladanje grupama veština komunikacija i planiranje i načini rada – gde obe spadaju u kognitivnu kategoriju – takođe je bilo niže od proseka.

Generalno posmatrano, ispitanici sa fakultetskom diplomom imali su veću prosečnu ocenu za svih 56 elemenata talenta, što ukazuje na to da su pojedinci sa većim stepenom obrazovanja pripremljeniji za promene na radnom mestu.

Takođe je ispitano da li je stepen razvijenosti veština povezan sa nivoom obrazovanja. Ispitanici sa fakultetskom diplomom imali su veće prosečne ocene za vladanje DELTAMA od drugih ispitanika, što ukazuje na to da su pojedinci sa višim nivoom obrazovanja spremniji i pripremljeniji za promene na radnom mestu, a takav rezultat možda i nije iznenađujuć. Međutim, viši nivo obrazovanja ne znači i bolji stepen razvijenosti svih DELTI. Ovaj odnos važi za veliki broj DELTI iz kategorije kognitivnih i digitalnih veština, ali, kada se radi o kategorijama interpersonalnih i veština vladanja sobom, stepen razvijenosti DELTI, kao što su samopouzdanje, suočavanje sa neizvesnošću, hrabrost i preuzimanje rizika, empatija, podučavanje drugih i rešavanje konflikata, nije povezan sa obrazovanjem. Naprotiv, kod nekih DELTI nivo obrazovanja je obrnuto proporcionalan stepenu razvijenosti DELTE. Skromnost je jedan od takvih primera. Visok stepen razvijenosti određenih DELTI nije nužno povezan sa nivoom obrazovanja

Ishodi

U okviru istraživanja otkriveno je da je zaposlenje najsnažnije povezano sa stepenom razvijenosti nekoliko DELTI iz kategorije veština vladanja sobom, tačnije sa: prilagodljivošću, suočavanjem sa neizvesnošću, sintetisanjem poruka i usmerenošću na postignuće.

Visoki prihodi su najsnažnije povezani sa četiri grupe veština u kojima su ispitanici postigli najniže ukupne rezultate – tačnije, razumevanje digitalnih sistema, korišćenje i razvoj softvera, planiranje i načini rada i komunikacija (prve dve spadaju u kategoriju digitalnih, a druge dve u kategoriju kognitivnih veština). Ishod ovog dela istraživanja jeste zaključak da je visok stepen razvijenosti digitalnih veština blisko povezan sa visokim prihodima.

Zadovoljstvo poslom se takođe vezuje za određene DELTE, naročito one iz kategorije vladanja sobom. Ukoliko su sve promenljive, uključujući prihod, konstantne, onda samomotivacija i blagostanje, suočavanje sa neizvesnošću i samopouzdanje imaju najveći uticaj na zadovoljstvo poslom kod ispitanika.

Prema finalnim rezultatima istraživanja, tri DELTE koje nose najveće vrednosti prema ishodu su:

Kako bi DELTE mogle da se iskoriste za oblikovanje obrazovanja?

Rezultati ovog istraživanja sugerišu kako vladanje ovim veštinama može da utiče na ishode u vezi sa poslom, tačnije zaposlenjem, prihodima i zadovoljstvom poslom, što dalje ukazuje na tri stvari koje bi vlade u svetu trebalo da preduzmu:

Da reformišu obrazovne sisteme

Istraživanje sugeriše da bi države trebalo da razmotre reviziju i ažuriranje nastavnih programa kako bi se jače fokusirali na DELTE. Budući da je korelacija između DELTI koje se odnose na veštine upravljanja sobom i interpersonalne veštine i višeg nivoa obrazovanja slaba, možda bi najprikladniji nastavni program bio onaj koji se snažno oslanja na razvoj ovih mekih veština.
Mnoge vlade i obrazovne institucije su već počele da definišu taksonomije veština koje će njihovim građanima biti neophodne. Međutim, gotovo niko nije preduzeo značajna istraživanja koja su potrebna da bi se utvrdilo kako na najbolji način razvijati i procenjivati takve veštine. Na primer, za svaku DELTU u nastavnom programu potrebno je posebno istraživanje kako bi se utvrdio tempo napretka i stepen razvijenosti veštine u različitim uzrastima, ali i kako bi se dizajnirale i testirale različite razvojne strategije i modeli procene. Na primer, rešenja za razvoj i procenu samosvesti i samokontrole će se razlikovati od rešenja za izradu plana rada ili analizu podataka.

Da reformišu sisteme za obrazovanje i obuku odraslih

Činjenica je da je vladanje digitalnim DELTAMA, za koje se pokazalo da najviše povećavaju šanse za visoke prihode, najniže u grupi starijih ispitanika koji su odavno izašli iz nacionalnog obrazovnog sistema.
Nastavni programi kurseva za obrazovanje i obuku odraslih će takođe morati da se promene. Na primer, naše istraživanje je pokazalo da su DELTE koje se odnose na veštine vladanja sobom naročito značajne kod ishoda u vezi sa zaposlenjem. Međutim, programi za obrazovanje i obuku odraslih se gotovo uopšte njima ne bave. Na primer, pregledom onlajn programa za obuku odraslih otkrili smo da su kursevi ili moduli za razvoj DELTI koje spadaju u grupe veština postizanje ciljeva ili samosvest i samokontrola 20 puta ređi od kurseva dizajniranih da razvijaju DELTE koje se odnose na komunikaciju. To je praznina koju treba hitno popuniti kako bi se adekvatno reagovalo na talas nezaposlenosti izazvan globalnom pandemijom virusa COVID-19.
Konkretni postupci koji programe za obuku odraslih i znanje koje se tamo stiče mogu učiniti relevantnijim uključuju sledeće:

1. kreirati agregator programa obuke zasnovan na veštačkoj inteligenciji kako bi se privukli odrasli polaznici i podstaklo celoživotno učenje;
2. uvesti sistem kvalifikacija zasnovanih na veštinama;
3. finansirati planove i programe koji podstiču veći fokus na DELTE.

Da osiguraju pristupačnost celoživotnog obrazovanja

Većina dece širom sveta ima pristup osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je kvalitet tog obrazovanja često veoma upitan, dok je rano obrazovanje za najmlađe – najbolji uzrast za usvajanje određenih stavova i načina razmišljanja – nedostižno za većinu ljudi širom sveta. Pored toga, veoma mali broj zemalja je razvio sistem kako bi svojim građanima obezbedili povoljan pristup kvalitetnom obrazovanju za odrasle.

Dakle, baš kao što je Industrijska revolucija u XIX veku učinila da obrazovanje postane značajno dostupnije svima, tako i današnja tehnološka revolucija treba da pokrene dalju ekspanziju i osigura univerzalan pristup kvalitetnom obrazovanju od ranog detinjstva do penzije, kao i da se postara da DELTE koje će građanima biti neophodne na tržištu rada u budućnosti budu prisutne u tim nastavnim programima.

 

Autori: Marko Dondi, Julija Klijer, Frederik Panije i Jerg Šubert