Kako da izaberete pravi časopis u kom ćete objaviti svoj naučno-istraživački rad?
Svako od nas ko se bavi naučnim, umetničkim ili stručnim radom i istraživanjem iz bilo koje sfere delovanja teži ka tome da doprinese nauci kao sveobuhvatnoj disciplini tako što će sprovesti iznimna i kvalitetna istraživanja koja će unaprediti postojeća ili doneti potpuno nova znanja. Istraživanjem dolazimo do jedinstvenih rezultata i hipoteza, koji su nastali tokom našeg rada sa ogromnom količinom podataka, referenci i metodologije istraživanja.
Svaki istraživački rad zasniva se na pružanju teorijskih uvida i praktičnih primera koji potkrepljuju naše teorijske zaključke. Naravno, sve navedeno zapisujemo i naš konačni korak u predstavljanju najnovijih saznanja do kojih smo došli naučnoistraživačkim radom jeste objavljivanje naučnih rezultata u pisanoj formi u nekom od relevantnih časopisa iz struke.
Za mnoge profesije koje podrazumevaju istraživačku delatnost objavljivanje određenog broja naučnih radova predstavlja nužnost kako bismo bili izabrani u više akademsko zvanje, napredovali u karijeri ili uspešno došli do višeg stepena akademskih studija. Naučni i svi ostali stručni radnici se podstiču da rezultate svojih istraživanja objavljuju u eminentnim naučnim časopisima, kojih, kako se procenjuje, u svetu ima gotovo preko 30.000. Prema nekim istraživanjima, na godišnjem nivou objavi se preko dva miliona naučnih radova.
Dakle, pred naučne radnike postavlja se pitanje: kako da za svoj rad izaberu časopis koji će biti najbolja platforma za njegovo dalje širenje i imati kredibilitet?
U tekstu vam predstavljamo načine kako da prepoznate časopis koji će vam najviše odgovarati.
Kriterijumi za kategorisanje naučnih časopisa
Zbog ogromne konkurencije, kao i sve većeg broja novih naučnih časopisa na tržištu, pred naučne radnike postavlja se zahtev da za objavljivanje rezultata svojih istraživanja izaberu časopise koji imaju najveći kredibilitet među konkurentnim časopisima, što će im pružiti odličnu osnovu za dva ishoda: dolazak do što većeg broja ciljane publike do koje će publikacija stići, kao i stepen popularnosti časopisa i njegov status u naučnim krugovima od interesa.
Sam proces publikovanja rezultata istraživanja je kompleksan i zahteva ciljane procene. One se najčešće vrše na osnovu zvaničnih kriterijuma, na osnovu kojih se obavlja kategorizacija prema oblasti naučnog rada, kao i popularnosti časopisa. Kategorizacija naučnih časopisa je važna da bi se utvrdio uticaj i značaj časopisa i istraživača. Isti je slučaj i sa drugim naučnim publikacijama (monografije, tematski zbornici, zbornici i druga građa).
Glavni kriterijum za kategorizaciju časopisa za naučne publikacije je njegova ostvarena citiranost.
Citiranost jednog naučnog časopisa određuje se na osnovu indeksiranih baza citata, koji na jednom mestu obuhvataju popis svih referentnih časopisa u oblasti koja je vama značajna. Iz ovoga sledi ključno pitanje za većinu naučnih radnika: u kojoj citatnoj bazi publikacija mora biti indeksirana da bi bila priznata za napredovanje s obzirom na to da postoji ogoman broj takvih baza?
Ovde je važno naglasiti da oblik izdavanja časopisa – kako elektronski, tako i fizički – ne utiče na njegov status u bazi citatnosti. Rangiranje časopisa takođe se vrši unutar pojedinačnih naučnih oblasti, te pomoću određenih baza podataka možete na jednostavan način pronaći vrstu časopisa koja vas interesuje.
U kojoj od „M” kategorija časopisa treba da objavite publikaciju?
Pored toga, zvanični Pravilnik o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa uređuje rangiranje, kategorizaciju, postupak utvrđivanja liste kategorizacije, uslove za uređivanje naučnih časopisa i naučne grane u okviru kojih se vrši rangiranje, kao i druge elemente od značaja za kategorizaciju i rangiranje časopisa. Pomoću Pravilnika možete pronaći osnov po kom je neki časopis razvrstan u određenu „M” kategoriju i identifikovati časopis u kom je objavljen vaš rad, te ga pravilno naznačiti u svojoj bibliografiji, odnosno izveštajima o NIR-u.
Prema ovom pravilniku, merilo za uticajnost naučnog časopisa iz naučnih oblasti jeste prosečan broj citata.
Naučni časopisi će se prema novom pravilniku razvrstavati u devet kategorija:
- M21a Međunarodni časopis izuzetnih vrednosti
- M21 Vrhunski međunarodni časopis
- M22 Istaknuti međunarodni časopis
- M23 Međunarodni časopis
- M24 Nacionalni časopis međunarodnog značaja
- M51 Vrhunski časopis nacionalnog značaja
- M52 Istaknuti nacionalni časopis
- M53 Nacionalni časopis
- M54 Domaći novopokrenuti naučni časopis
Kako da pronađete odgovarajući časopis?
Najjednostavniji način da procenite kom časopisu treba da pošaljete svoj rad jeste da, kao prvi korak, pretražite njegovu tematiku u nekoj od indeksnih baza podataka. Globalne baze citata će vam poslužiti kao alati koji mogu drastično ubrzati ovaj proces, gde uz jednostavno postavljanje upita možete pronaći relevantne časopise koji su referisani u bazi.
Za pretragu baze indeksiranih časopisa na globalnom nivou najbolji potez vam je da se poslužite SCI listama.
Ukoliko želite da objavljujete na regionalnom području
Za pretragu uticajnih naučnih časopisa i referenci na srpskom jeziku možete da koristite Srpski citatni indeks (SCIndeks), koji predstavlja besplatan internet servis otvorenog pristupa („open access”). SCIndeks je servis u okviru kog se „referišu domaći časopisi kategorizovani kao periodične publikacije naučnog karaktera”. Pored naslova i sažetaka radova, metapodatke u SCIndeksu čine i sve citirane reference. Većina članaka novijeg datuma dostupna je u vidu punog teksta.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na svojoj stranici daje prikaz kategorisanih naučnih časopisa za aktuelni period, uključujući i kategorizaciju naučnih časopisa čiji su izdavači iz Republike Srbije, a referisani su u WOS-u i JCR-u za 2021. godinu.
Takođe, potrebno je napomenuti i da je veoma važno objavljivati i u lokalnim, nižerangiranim i neindeksiranim časopisima zbog deljenja znanja u domaćim okvirima.
Ako su vaše ambicije globalne
Ukoliko su vaša interesna sfera naučni časopisi van granica regiona, od koristi će vam biti globalna baza citata „Web of Science” (WOS). Njihova platforma obuhvata različite discipline iz skoro 1,9 milijardi citiranih referenci iz preko 171 miliona zapisa. Nekadašnja SCI lista, kako se popularno naziva kod nas, u stvari su WOS citatni indeksi.
Takođe, od značaja vam može biti i „Google Scholar”, koji predstavlja još jedan „open-access” pretraživač indeksirane baze podataka, putem kog na veoma jednostavan način možete pristupiti raznim datotekama iz naučnoakademskih oblasti.
Ako imate utisak da u okviru vašeg naučnog polja ili oblasti nema dovoljno referentnih naučnih časopisa i konferencija, to je samo zato što se niste dovoljno upoznali sa ponudom naučnih časopisa i konferencija.
