Početak školske godine pokreće i uvek aktuelnu temu prednosti i nedostataka uvođenja školskih uniformi. Tako se osim nabavke knjiga i drugih potrebnih materijala za rad postavlja i pitanje kupovine i izbora garderobe za školu. Iako su mnoge zemlje poput Velike Britanije i Japana nošenje školske uniforme odavno uvele u svoj obrazovni sistem, mišljenja po ovom pitanju su različita.

Jedan od glavnih razloga zašto se nošenje školskih uniformi preporučuje je taj što se distinkcije napravljene na osnovu ekonomskog statusa smanjuju na ovaj način. Ukoliko su učenici isto obučeni veća je verovatnoća da će deca suditi jedna o drugima na osnovu karaktera umesto odeće koju nose. Iz ovih razloga saradnja i timski rad među učenicima se povećava. Tako da je ovo jedan od načina kako učenici na neposredan način bivaju podučeni jednoj važnoj životnoj lekciji. Pored toga, na ovaj način učenici se takođe i bolje pripremaju za preuzimanje buduće uloge u svetu rada. Zaposleni u većini kompanija moraju da poštuju određeni kodeks oblačenja, učenici koji su nosili uniforme lakše se prilagođavaju zahtevima poslovnog okruženja i bolje umeju da načine izbor.

U toku samog školovanja prednost nošenja školske uniforme je ta što se na ovaj način podstiče poštovanje zajedničkog kodeksa ponašanja kojeg se pridržava svaki učenik, bez obzira na svoj ekonomski i društveni status. Na ovaj način se podiže nivo ozbiljnosti i discipline u radu škole. Pored toga uniforma omogućava učeniku da se oseća kao deo određene zajednice. Učenici noseći uniformu izgrađuju i osećaj identiteta, dele slavu, ponos i osećanje pripadanja datoj školi. Ovo pomaže i u povećanju bezbednosti učenika, jer postaju lakše uočljiviji kako na putu do škole, tako i za vreme boravka u njoj.

Sa aspekta roditelja uniforme za učenike su višestruko korisne. Smanjuju utrošak novca pri kupovini garderobe, smanjuju vreme koje je potrebno provesti u izboru i kupovini odeće za decu i što je najvažnije roditelji se osećaju sigurnije, jer znaju da je njihovo dete adekvatno obučeno za odlazak u školu. Na ovaj način se izbegavaju eventualne svađe koje su uzrokovane različitim stavom roditelja i dece oko toga koja se garderoba može smatrati adekvatnom za odlazak u školu. Takođe se pojednostavljuje i proces održavanja garderobe. Učenik ima nekoliko kompleta uniformi za različite vremenske prilike, a na roditeljima je da vode računa da potrebni komplet bude spreman za nošenje i tu se završavaju sve njihove brige oko toga da li dete ima svu potrebnu garderobu za školu. Još jedna od prednosti je i ta što se proces pripreme za školu skraćuje, deca ne troše ogromno vreme da izaberu šta će taj dan obući za školu, pa se samim tim smanjuje i stepen kašnjenja.

Danas su školske uniforme zbog svog modernog dizajna postale i popularne, pa ih učenici, naročito devojčice rado nose. Osim toga na njih se gleda kao na dres omiljenog kluba, tako da učenici nošenjem uniformi rado pokazuju da pripadaju timu svoje škole i ponose se negovim uspesima.

Međutim, sa druge strane jedna od čestih zamerki je ta da se na ovaj način zauzdava kreativnost i sloboda izražavanja učenika. Analizom ove zamerke uviđamo da se na ovaj način ne zauzdava kreativnost, već da se učenici usmeravaju da je izraze na adekvatnije načine u obrazovnom procesu, a ne pokušavajući da se istaknu izborom garderobe. Učenici bi trebalo da se trude da svoju individualnost izraze učestvujući u različitim sekcijama, projektima i drugim aktivnostima koje im omogućavaju da istaknu svoje talente, a ne fizičkim izgledom. Međutim, ne možemo očekivati da će samo uvođenje školskih uniformi dovesti do ovih promena. Čak i kada se uvedu školske uniforme učenici nalaze druge načine da iskažu svoj status i sude o tuđem. Mnogo važnije od uvođenja školskih uniformi je propagiranje ideje o poštovanju i uvažavanju drugih. To dovodi i do pitanja ukoliko se uvedu školske uniforme i svi učenici postanu prividno isti, kako ćemo ih naučiti da je neophodno da prihvate različite od sebe. Takođe se treba zapitati, a šta kada se završi školski čas i kada učenici ponovo “postaju različiti”, ali nepripremljeni na ovu situaciju. Suština problema je u tome što uvođenje školskih uniformi sprečava simptom tj posledicu, ali ne i uzrok. Na ovaj način se samo prividno rešava problem vrednovanja na osnovu ekonomskog statusa koji ni izbliza ne može biti rešen uvođenjem školskih uniformi, već mora doći do promene društvenog sistema vrednosti u cilju njegovog rešavanja. Uvođenjem školskih uniformi stvara se samo prividna slika jednakosti koja ne priprema dete za snalaženje u stvarnim životnim situacijama. Suština je u tome da ne treba težiti stvaranju veštačke situacije u kojoj su svi učenici isti, jer oni to nisu, već ih treba naučiti da je potrebno prihvatiti različitosti i uspešno sarađivati bez obzira na njih.

Iz navedenog jasno uočavamo da treba imati u vidu višestruke pozitivne efekte koje nošenje školske uniforme ima za učenike kao što su promovisanje discipline, razvoj osećanja pripadnosti, podsticanje timskog duha i saradnje, kao i usmeravanje učenika da svoju individualnost izraze pre svega ističući svoje talente u procesu obrazovanja. Međutim, ne možemo očekivati da na ovaj način budu rešeni problemi vrednovanja na osnovu ekonomskog statusa i neprihvatanja različitosti. Za rešavanje ovih problema potrebne su mnogo krupnije promene, promene u sistemu društvenih vrednosti, a uvođenje školskih uniformi bi u početku moglo imati i sasvim suprotan efekat.