Jedan od načina za dalji razvoj i prevazilaženje krize je i rad na povećanju kvaliteta ljudskog kapitala. Strategija “Evropa 2020” stavlja naglasak na obrazovanje i obuku za promociju “pametnog, održivog i inkluzivnog rasta”. U tom cilju u saopštenju Evropske komisije (Brisel, 2010) stavljen je naročit naglasak na evropsku saradnju u stručnom obrazovanju i osposobljavanju. Suština je u jačanju i povećanju atraktivnosti stručnog obrazovanja i obuke (VET). Ovim dokumentom se ističe da je potrebno pre svega da unapredimo kapacitet stručnog obrazovanja, da odgovara na promenljive zahteve tržišta rada. Treba da redovno prilagođavamo sadržaj, infrastrukturu i metode stručnog obrazovanja kako bismo bili u koraku sa prelazima na nove proizvodne tehnologije i organizaciju rada. Reforme su nužne i hitne, jer živimo u vremenu globalne trke za talentima i brzog razvoja obrazovanja i obuke (E & T). Potrebno je prvo da inicijalno stručno obrazovanje i obuka (IVET) opremi mlade učenike sa veštinama direktno relevantnim za razvoj tržišta rada, kao što su e-veštine i visoko razvijene ključne kompetencije. Sa druge strane podjednako je važna i uloga kontinuiranog stručnog obrazovanja i obuke (CVET) jer u budućnosti će odrasli biti često primorani na promene karijere i zanimanja, što će naročit naglasak staviti na brzo i lako sticanje novih veština i kompetencija. VET takođe ima odgovornost da reaguje na šire društvene izazove, posebno u promovisanju socijalnog uključivanja. Cilj je osnaživanje svih ljudi radnog uzrasta da učestvuju u ekonomskom i društvenom životu kroz uključivanje u obuke koje su od ključnog značaja za ostvarenje boljeg kvaliteta života.

Ključni podsticaji za stručno obrazovanje i obuku (VET) koje ističe Evropska komisija su:

• atraktivno stručno obrazovanje sa visoko kvalifikovanim nastavnicima i trenerima, inovativnim metodama učenja, visoko kvalitetnom infrastrukturom, velikim značajem za tržište rada, i putevima za dalje obrazovanje i obuku;
• lako dostupno kontinuirano stručno obrazovanje i obuke (CVET) za ljude u različitim životnim situacijama koje olakšava razvoj veština i promena u karijeri;
• fleksibilan sistem baziran na priznavanju ishoda učenja , uključujući i diplome , uz podržavanje personalizovanih puteva učenja;
• adekvatna podrška onima koji su u nepovoljnom položaju;
• prekogranična mobilnost kao sastavni deo stručnih praksi.

Evropska komisija naročito ističe ključnu ulogu stručnog obrazovanja u doživotnom učenju i mobilnosti. Čini se da postoji pre svega potreba za većom fleksibilnošću u tome kako se postižu ishodi učenja, kako se procenjuju i kako se dolazi do kvalifikacija. Sa druge strane povećana mobilnost bi trebala da doprinese prevazilaženju jezičkih barijera, razvoju samopouzdanja, adaptibilnosti, zapošljivosti i interkulturalnoj saradnji. Kao podršku fizičkoj mobilnosti treba razvijati e-učenje koje omogućava “virtuelnu mobilnost” koja je od izuzetnog značaja u ostvarenju ovog cija.

Druga stvar na kojoj je potrebno raditi je podsticanje izvrsnosti, kvaliteta i relevantnosti inicijalnog i kontinuiranog stručnog obrazovanja. U tom cilju se predlaže fokusiranje na razvoj ključnih kompetencija koje su osnova za uspešno doživotno učenje i uspeh u vođenju karijere i profesionalnom razvoju. Sa svrhom ostvarenja ovog cilja preporučuje se i podizanje nivoa kvaliteta inicijalne i kontinuirane obuke nastavnika, trenera, mentora i savetnika koji su uključeni u proces pružanja obrazovnih usluga.

Dalje, obrazovanje i obuka mogu biti i snaga kojom će se suprotstavi društvenoj isključenosti. Evropska komisija posebno naglašava da treba obratiti pažnju na učestalo rano napuštanje škole. Preporuka je da se korišćenje “ne-učionice”, učenjem zasnovanim na radu i bliskoj vezi sa potrebama tržišta rada, integracijom neformalnog i informalnog učenja može pružiti atraktivna alternativa za učenike koji su manje akademski orijentisani.

Važna preporuka je i jačanje inovativnosti, kreativnosti i preduzetništva, kao i upotrebe informacionih tehnologija u kontinuiranom stručnom obrazovanju. Informacione tehnologije treba koristiti za maksimiziranje pristupa obuci i promovisanje aktivnog učenja, kao i za razvoj novih metoda u stručnom obrazovanju koje se stiče i na radu i u školi. Takođe je potrebno promovisanje preduzetništva u kontinuiranom stručnom obrazovanju, u saradnji sa poslodavcima, organizatorima stručnog obrazovanja i nacionalnim službama za podršku biznisa, a kako bi sve navedeno bilo što ostvarljivije potrebna je i međunarodna saradnja u oblasti stručnog obrazovanja.