Preplitanje nastave sa mogućnostima koje nudi internet dovelo je do nastanka tzv. preokrenute učionice (the flipped classroom). Naime, školski i domaći rad zamenili su mesta – predavanje nastavnog gradiva odvija se van učionice, kod kuće, pomoću video snimaka koje su osmislili i kreirali nastavnici, a ono što bi trebalo da bude domaći zadatak obavlja se na času. Učenici samostalno usvajaju gradivo, uče kod kuće, a onda na času, sa nastavnikom i drugim učenicima, analiziraju naučeno, produbljuju znanje i proveravaju tačnost svojih zaključaka.

Skeptici će reći da je ovde, u stvari, reč o neorganizovanoj nastavi, gde je đacima prepušten izbor da li će učiti kod kuće ili ne, a nastavnicima data mogućnost da u svakom trenutku svoje zalaganje i trud zamene video snimkom. Međutim, nije tako.

U tako koncipiranoj nastavi, učenici imaju više vremena za samostalan rad, razmenu iskustava i znanja, a školski čas pruža dosta prostora za personalizovani kontakt i interakciju. Nastava je dinamičnija i zanimljivija. Zastarela monološka metoda zamenjena je dijalogom i polilogom, gde je svaki đak aktivni učesnik kako u usvajanju novog gradiva, tako i u njegovom reprodukovanju. Umesto jednosmernog predavanja nastavnika, čas se pretvara u živu dikusiju na određenu temu. Budući da učenici imaju dosta vremena da kod kuće razmisle o novom gradivu, spremniji su za razmenu stavova i mišljenja sa nastavnikom i drugim učenicima. Na taj način, aktivno su uključeni u rešavanje problema. To doprinosi razvoju kritičkog mišljenja, što je jedan od osnovnih zadataka svakog školskog plana i programa.

Odsutni učenici ne zaostaju u usvajanju novog gradiva, kao u tradicionalnoj nastavi, a s obzirom da se sadržaj nastave arhivira, moguće mu je pristupiti sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Moguće je preslušati/pregledati ga više puta, premotavati i, na taj način, prilagoditi ga određenom tempu i načinu učenja.
Sve navedeno, naravno, ne znači da su nastavnici isključeni iz nastave, niti da ovakav metod daje i suviše veliku slobodu učenicima, koja ih može usmeriti pogrešno. Naprotiv, nastavnik je sve vreme aktivan, ali ovog puta ne po principu ex cathedra, već kao nevidljivi vodič kroz nastavu.

U prilog ovakvoj nastavi ide i činjenica da je upotreba multimedijalnih sadržaja veoma poželjna i korisna u obrazovnim ustanovama, jer slika i zvuk u kombinaciji pružaju mnogo potpuniju informaciju nego odvojeno. Vizuelni pristup podstiče učenje, bolje usvajanje gradiva i aktivnost na predavanjima.