Na rukovodećim položajima u svetu trenutno se nalazi samo oko 10 odsto žena, dok čak 39,8 odsto preduzeća u najvišim rukovodećim krugovima uopšte nema žene. Koliko god ovako postavljeni brojevi prikazuju ženu u krajnje nezavidnom položaju, situacija samo na prvi pogled deluje tako. Svakim danom sve je više žena vlasnica ili direktorki kompanija, što nesumnjivo dokazuje da se situacija mnogo promenila u odnosu na nekadašnju, kada je žena direktor bila prava retkost. Samo je pitanje vremena kada će se položaj žena i muškaraca potpuno izjednačiti na ovom polju.

U poslednjih 15 godina, u Americi je broj žena koje su vlasnice kompanija povećan za čak 54 odsto, a u 2012. godini bilo je 8.3 miliona žena preduzetnica na čelu čak trećine od ukupnog broja kompanija, ostvarivši zaradu od skoro 1.3 triliona dolara. Ovi podaci, međutim, ne opovrgavaju činjenicu da žene ređe od muškaraca odlučuju da pokrenu posao, pa čine samo 34,4% preduzetnika u Evropi.

Koliko god da idemo u korak sa vremenom i uviđamo prednosti rodne ravnopravnosti, i dalje – makar kada je o Srbiji reč – zaostajemo. Među 135 država na listi Svetskog ekonomskog foruma, na kojoj prednjače nordijske zemlje, a na začelju su Čad, Pakistan i Jemen, Srbija je pedeseta po rodnoj ravnopravnosti. Zemlje su na spisku rangirane prema sposobnosti zanemarivanja rodnih razlika u četiri ključna sektora: u zdravstvu, obrazovanju, učešću u političkom životu i ekonomskoj jednakosti. Prema ekonomskoj ravnopravnosti žena i muškaraca, Srbija je na 67. mestu u svetu, po ravnopravnosti u platama je 76, po pristupu zdravstvu 91, po pristupu obrazovanju 61, a po ravnopravnosti u učešću u političkom životu 40. među 135 zemalja.

Jedan od razloga teškog odvikavanja od pravila da muškarci treba da budu oni koji stoje na čelu kompanija jeste taj što je ono postalo „nepisano“, stanje koje je već provereno i koje se pokazalo kao dobro. Razlike između muškaraca i žena navode na pitanje da li je dobro rizikovati i promeniti nešto što je već decenijama oprobano i utvrđeno kao provereno pravilo. Neosporna je činjenica da žene upravljaju kompanijama bitno drugačije od muškaraca. Međutim, pitanje je da li to znači da to rade loše…

Jedan od načina da se proces povećanja osoba ženskog pola na rukovodećim položajima ubrza jeste uvođenje kvota, koje obezbeđuju zagarantovan nivo zastupljenosti žena. Recimo, Norveška je još 2006. godine prva uvela obavezujuću kvotu od 40% žena među direktorima javnih preduzeća, a potom i Irska, Holandija, Francuska.
Evropska komisija pojačava pritisak na velike kompanije da povećaju broj žena na visokim položajima. Komesarka Vivijen Reding očekuje da do 2020. godine 40 odsto članova nadzornih odbora budu žene.

Sticanje dodatnih diploma i sertifikata, pohađanje kurseva i seminara, jedan je od najboljih načina opovrgavanja predrasuda da najpre muškarci napreduju u karijeri, pa tek onda žene. Budući da su žene, makar u našoj sredini, više orijentisane na dom i porodicu, pa zbog obaveza na poslu ili kod kuće, nemaju vremena za tradicionalni način školovanja, najčešće se opredeljuju za online školovanje. Prošle godine, na BusinessAcademy u Beogradu više od dve trećine polaznika činile su žene. Najčešće se opredeljuju za programe iz oblasti marketinškog menadžmenta i odnosa sa javnošću. Dok se na BusinessAcademy upisuje sve više žena, na ITAcademy u Beogradu svake godine upiše se više osoba ženskog pola nego prethodne. Godine 2011, na primer, od ukupnog broja novih polaznika, 37 odsto činile su osobe ženskog pola, što je velika promena u odnosu na ranije podatke koji kazuju da je bila retkost videti žensku osobu na nastavi ovog profila.

Međutim, glavni razlog zbog kojeg žene pohađaju ove programe ne svodi se samo na jednogodišnji period školovanja. Kratak vremenski period nije presudan pri izboru obrazovanja. Na primer, statistika kaže da Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologija svake godine ima sve veći broj studentkinja.

Poslednjih godina u svetu, ali i u Srbiji, sve je više osoba ženskog pola koje odlučuju da svoju karijeru grade u oblasti informacionih tehnologija.

Većina žena sa liste najuspešnijih, koju je Forbes objavio za 2012, briljantne rezultate ostvarile su upravo u IT sektoru.

1. Sheryl Sandberg – Posle četiri godine rada kao COO (Chief operations officer) u kompaniji Facebook, primljena je u odbor direktora za onlajn društvene mreže.
2. Indra Nooyi – CEO kompanije PepsiCO, koja je prošle godine uspela da ostvari prihode u kompaniji od čak 66 milijardi dolara.
3. Irene Rosenfeld – CEO kompanije Kraft, rukovodila je velikim procesom razdvajanja u konditorskoj industriji, što je dovelo do stvaranja dve nove kompanije.
4. Virginia Rometty – u kompaniji IBM provela je 30 godina, da bi pretprošle godine postala CEO kompanije, koja danas ostvaruje prihode od 100 milijardi dolara godišnje.
5. Marissa Mayer – bivša direktorka Google-a, a sadašnja kompanije Yahoo, gde je došla prošle godine s planom da istakne prednost franšizinga Yahoo-ovih najpoznatijih servisa (email, finansije i sport).
6. Susan Wojcicki – viša potpredsednica Googla, koja stoji iza najpoznatijih kompanijskih brendova, kao što su AdWords i AdSense, Analytics i DoubleClick, i odgovorna je za prihod kompanije od 37,9 milijardi u 2011. godini.
7. Laura Lang – u januaru prošle godine, postala je direktorka kompanije Time Inc. i uspela da, do juna iste godine, sklopi posao sa Apple-om za distribuiranje pretplata na 20 Time-ovih magazina putem iPad uređaja.
8. Safra Catz – dugogodišnja predsednica, a od prošle godine i CFO IT giganta Oracle. Ova kompanija broji preko 390.000 klijenata, među kojima se nalaze i sto najbogatijih kompanija na svetu prema magazinu Fortune.

Navedeni primeri opovrgavaju ustaljeno shvatanje da je oblast informacionih tehnologija rezervisana za muškarce. Ubuduće, svet računarske tehnologije će biti pristupačniji ženama. To, svakako, treba iskoristiti.