Povratna informacija ili feedback je jedan od ključnih elemenata uspešne komunikacije, jer je ona pre svega dvosmeran proces. Značaj davanja kvalitetne povratne informacije se sve češće ističe u poslovnoj komunikaciji, međutim treba skrenuti pažnju i na njen ogroman značaj za kvalitet procesa učenja. Osnovni principi uspešnog sastavljanja i razumevanja povratne informacije su slični u svim situacijama, bilo da je reč o poslovnoj komunikaciji, obrazovnom procesu ili razgovoru sa prijateljima i bližnjima.

U obrazovnom procesu ocena predstavlja osnovnu povratnu informaciju o kvalitetu savladanog gradiva, međutim ona nije dovoljna za uspešno vođenje učenika kroz proces učenja, za to je mnogo važnija kvalitativna povratna informacija, koja učeniku daje jasan uvid šta je postigao, uspešno uradio i u kojoj meri, a šta nije i zbog čega. Na osnovu ove informacije učenik može da planira dalje postupke i postavi ciljeve. Sa druge strane i nastavnik stiče jasniji uvid kako napreduju njegovi učenici i na koji način treba da prilagodi tempo procesa podučavanja.

Prilikom davanja povratne informacije nastavnik treba da ima u vidu cilj sa kojim se ona upućuje, treba da teži ka tome da iznete informacije budu što preciznije i konkretnije, objektivne i tačne. Poželjno je da se povratna informacija započne iznošenjem pohvala i naglaskom na ono što je učenik dobro uradio, zatim da se pređe na analizu grešaka i završi sa sugestijama, kako učenik date greške može da ispravi u narednim koracima. Pohvala je podjednako važna u procesu davanja povratne informacije, kao i kritika. Pohvala pomaže učeniku da uoči koji su elementi u njegovom radu i ponašanju dobri, što će mu pomoći u odluci da ih zadrži i dalje razvija. Treba imati u vidu da pohvala ima snažno motivišuće dejstvo. Kritika je važan deo povratne informacije, ali ona mora biti konstruktivna, dakle potrebno je usmeriti učenike na način na koji mogu da isprave greške, izbegavati kritiku njihove ličnosti, već se usmeriti na kritiku rezultata postignutih u konkretnoj situaciji. Treba imati u vidu da vera koju nastavnik pokazuje da učenik može da savlada navedene probleme, takođe predstavlja bitan motivacioni faktor.

Prilikom davanja povratne informacije nastavnik treba da ima u vidu da je on ujedno i uzor, ne samo da je njegova dužnost da da kvalitetnu povratnu informaciju učeniku, već i da svojim primerom nauči učenike kako da razviju ovu veštinu, koja će im nesumljivo biti potrebna u budućnosti za uspeh u poslovnom okruženju. Nastavnik treba da podstiče učenike da i sami traže povratnu informaciju, kao i da podstakne razmenu mišljenja među učenicima. Vežbe u kojima učenici međusobno procenjuju radove utiču veoma pozitivno na razvoj kritičkog mišljenja i omogućavaju učenicima da uvežbaju sastavljanje, ali i razumevanje povratne informacije koju dobijaju. Slušanje je bitan element uspešne komunikacije, tako da je podjednako važno kako pravilno sačiniti, tako i pravilno razumeti poruku koja se prima. Nastavnik povremeno treba da proverava u kojoj meri učenik razume povratnu informaciju koja mu je upućena i da li postoji potreba da se nešto dodatno pojasni, preformuliše, pojednostavi.

Pre svega treba imati na umu da povratna informacija u obrazovnom procesu ima za cilj da se pomogne učeniku da nešto nauči, uradi bolje. Zato ona ne treba da predstavlja ni samo kritiku, ni samo pohvalu, već da obuhvata set informacija koje će pomoći učeniku da ustali ponašanje koje je dobro i uputi ga kako da popravi greške i dalje se razvija. Na ovaj način učenik postaje svestan svojih dostignuća i očekivanja koja mu se postavljaju, što mu u velikoj meri omogućava da planira dalji razvoj, koji je osnovni cilj svakog procesa učenja.

Istraživanja su pokazala da je za odrasle polaznike najefikasnije davanje povratne informacije u pisanoj formi, što se uspešno koristi u procesu učenja na daljinu. Voditelji kurseva u okviru procesa učenja na daljinu mogu putem kvalitetne povratne informacije pomoći polazniku da pravilno organizuje proces učenja, motivisati ga u radu i sugestijama obezbediti njegov razvoj i napredak. Usmena povratna informacija je najefikasnija u obrazovanja mlađih učenika, naročito u osnovnom obrazovanju i veoma je važno da nastavnici od samog početka rade sa učenicima na razvoju njihove veštine tumačenja i uspešnog sastavljanja povratne informacije, jer je ona ključni element svakog oblika kvalitetne saradnje i predstavlja veštinu koju treba svakodnevno upotrebljavati i usavršavati.