Rasprave o modernizaciji metoda podučavanja i odnosu teorijskih i praktičnih znanja, koja se stiču u toku školovanja su stalno aktuelne teme. Danas se kreda i tabla, grafoskop, slajdovi , pa već i Power Point, svrstavaju u tradicionalne metode nastave. Takođe se sve više insistira na praktičnoj upotrebi naučenog i boljoj pripremljenosti za ulazak u svet rada. S tim u skladu se i u novoj strategiji obrazovanja Evropske Komisije „Rethinking Education Strategy“ ističe značaj upotrebe modernih tehnologija i inovativnih metoda učenja, kako bi se unapredio nastavni proces. Cilj kome se teži je izbegavanje pasivnog prenosa znanja, sve veće insistiranje na aktivnom učešću učenika i njihovom samostalnom radu, čak i pri učenju novih koncepata.

Usled toga, glavni posao nastavnika postaje podučavanje učenika kako efikasno da uče. Shodno navedenim promenama jedan od metoda koji postaje sve zastupljeniji u nastavi je i studija slučaja. Iako ovo nije nov metod, razvoj tehnologije je doprineo da studija slučaja bude sve primenjivija. Uz to, moderna tehnologija je omogućila da sredstva u procesu učenja budu raznovrsnija, a sam proces personalizovan, fleksibilan i prenosiv. O sve većoj upotrebi ove metode govori i činjenica, da je ovo jedan od osnovnih metoda koji se koristi pri podučavanju u poslovnoj školi Harvard Business School. Studije slučaja predstavljaju primere realnih poslovnih situacija, koje učenici moraju da procene, od njih se zahteva da analiziraju činjenice i pronađu najbolje moguće rešenje. Dakle, veoma slično kao u realnom poslovnom okruženju. Ovaj metod edukacije daje mogućnost učenicima da se upoznaju i analiziraju stvarne i aktuelne probleme kompanija, ali osim ove funkcije, studije slučaja pomažu i u razumevanju teorije koja se prezentuje na predavanjima i omogućavaju njenu bolju primenu.

Pored ovih, postoji i niz drugih prednosti koje se vezuju za primenu ovog metoda, kao što su : razvoj kritičkog mišljenja, bolja analiza nestruktuiranih podataka, brže razdvajanje važnog od nevažnog sadržaja, sposobnost timskog obavljanja zadataka (ukoliko se metod primenjuje u grupnom radu) i povećanje mogućnosti učenja od drugih u procesu rada, povećanje preduzimljivosti, samouverenosti i originalnosti.

Prednosti studije slučaja su očigledne, naročito kada se pogledaju iz perspektive buduće pripremljenosti za ulazak u svet rada. Shodno tome da se sve više skreće pažnja na ovaj problem, neophodno je da bi se razvoj obrazovanja i u našoj zemlji kretao u pravom smeru, da se podrži korišćenje inovativnih metoda i modernih tehnologija u procesu učenja.

Aktivno učenje i angažovanje učenika, korišćenje digitalnih tehnologija i primena studija slučaja omogućavaju da učenici zajedno sa nastavnicima postanu tvorci sadržaja učenja i u potpunosti se uključe u ovaj proces, što vodi punom razviju njihovih sposobnosti i talenta, a ujedno ih čini i osposobljenijim za obavljanje budućeg posla i lakše snalaženje u svetu rada. Ovo su upravo jedni od osnovnih imperativa savremenog obrazovanja, zato moramo da jačamo kapacitete za upotrebu savremenih metoda i da se neprestano usavršavamo u cilju njihove uspešne primene.