Danas, u savremenim uslovima, kada obrazovanje, kako bi bilo produktivno i kvalitetno, mora da prati ubrzane promene svakodnevnog života, uloga škole je znatno izmenjena, a očekivanja su veća nego ikada.

Promene koje razvoj informacionih tehnologija sa sobom donosi, mogućnost korišćenja raznih izvora znanja, koji više nisu ograničeni samo na knjigu, kao i novi sistem komuniciranja, povlače za sobom jednu novu atmosferu – nastavnici nisu više jedini izvori znanja i informacija, niti je škola jedini centar učenja i razvoja mladih.

Međutim, ovo ne znači da je odgovornost škole manja nego ranije, naprotiv. Ovakva situacija utiče na to da se sistem vrednosti bitno menja i produbljuje, obavezujući nastavni kadar da se stalno usavršava, bude u toku sa promenama i konstantno radi na svom dodatnom obrazovanju, kako bi učenike uputio u sve ono što će od njih u budućnosti zahtevati savremeno društvo. A društvo će, svakako, zahtevati mnogo.

Tokom stalnog suočavanja sa posledicama svetske ekonomske krize, danas se od škole u još većoj meri očekuje da deci pruži adekvatno obrazovanje koje će im u budućnosti omogućiti ekonomsku sigurnost i prohodnost na fakultete. U kriznim uslovima, škola snosi veću odgovornost, jer treba da pruži i više od maksimuma u obrazovanju i pripremanju mladih generacija za uspešan posao i zaradu.

Takođe, roditelji očekuju da deca dobiju i opšte obrazovanje, da im se u školi razviju etičke vrednosti, formira karakter i usade ključne vrednosti neophodne za dalji život.

Što se društvo više razvija, odgovornost škole je sve veća, a posao prosvetnih radnika sve zahtevniji i sveobuhvatniji.

Međutim, šta podrazumeva ta veća zahtevnost? Šta savremena škola treba da pruži učenicima?

• Kvalitetno, kompleksno i svestrano obrazovanje, koje podrazumeva stvaralački spoj teorije i prakse, kao i spoj konkretno primenjivog znanja sa opštim obrazovanjem.
• Visok stepen profesionalizma nastavnika, i to ne samo u sferi konkretnog predmeta, već i u svim sferama koje su dominantne na tržištu.
• Moderna opremljenost škole, pogotovo kada je reč o IT opremi.
• Prohodnost na fakultete i visoke škole, tačnije na većinu njih, što podrazumeva da svaka opšta škola treba da bude stručna, i svaka stručna škola da bude opšta.
• Bezbedno i zdravo okruženje, što uključuje i maksimalnu posvećenost svakom učeniku ponaosob.

Ovu su samo neki od prioriteta; međutim, broj kriterijuma čije ispunjenje društvo očekuje od moderne škole se konstantno uvećava iz dana u dan. Najvažniji zadatak škole je da prati promene u svim sferama i da donosi promene u obrazovanju u odnosu na njih, jer škola treba da priprema učenike za stvaran život.

1. Moderna škola treba da podstiče i razvija one talente učenika koji će, uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike i sklonosti, biti najviše upotrebljivi i isplativi sutradan u praksi. Ukoliko škola kod svakog učenika bude razvijala upravo ono za šta je najtalentovaniji, u budućnosti ćemo imati vrhunske stručnjake na svim poljima.

2. Stvaralačka nastava, kao jedan od prioriteta moderne škole, ima za cilj da učenicima omogući efikasno usvajanje znanja uz primenu multimedijalnih sadržaja, jer će se jedino kroz takav način učenja aktivno pripremati za spoj teorije i prakse i biti u toku sa promenama koje nam razvoj novih tehnologija unosi u svakodnevni život.

3. Moderna škola zahteva što više konkretnih primera, mnogo realnih projekata, vežbi, prakse, jer – učenje iz knjiga će učenicima samo proširiti vidike i dati im neophodne informacije, ali im to neće biti od velike pomoći sutradan kada budu prvi put stupili u realno radno okruženje.

4. Učenike treba obrazovati u „surovom” okruženju (koje je najbliže realnosti), pripremiti ih na ono što ih očekuje u stvarnom svetu, van školskih klupa.

5. Nova škola podrazumeva iz korena izmenjene uloge nastavnika. Naime, umesto da nastavnik vodi nastavu, on sada preuzima ulogu koordinatora koji je tu da prati učenike u njihovom individulanom ili grupnom radu. Nastavnik ima odgovornu ulogu da nauči đake, ali u modernoj školi, on ima još veću odgovornost – da ih motiviše da sami produbljuju i povezuju svoja znanja. Ukoliko u učeniku ne probudi zainteresovanost da sam istražuje i dolazi do zaključaka, da samostalno prolazi kroz proces učenja, nastavnik je uradio samo polovinu posla.

6. Nova škola se razvija između nauke, tehnologije i kulture. Ona funkcioniše u interakciji sa ove tri oblasti koje su neophodne za pravo obrazovanje i iz njih crpe znanje i inspiraciju.