Dinamične promene koje se dešavaju u svim oblastima svakodnevnog života, direktno utiču i na obrazovanje. Tako da prirodno sebi postavljamo pitanje kako će proces učenja izgledati za 5, 10 ili više godina? U dobijanju što jasnije slike budućnosti, može nam pomoći analiza segmenata koji su sada najviše zahvaćeni promenama i pravaca u kojima se razvijaju.

Dostupnost obrazovanja je svakako jedna od najuočljivijih promena. Kako gledano sa aspekta prostora i vremena, tako i posmatrano iz ugla dostupnosti sve većem broju ljudi. Moderne tehnologije stvaraju mogućnost pristupa informacijama i obrazovnom sadržaju sa bilo kojeg mesta i u bilo koje vreme. Rasprostranjenost učenje na daljinu i mobilnog učenja omogućava nam da prevaziđemo koncept učionice i proces učenja sagledamo na potpuno nov način. Ova promena, naravno sa sobom povlači i niz drugih.

Menjaju se nastavna sredstva i metode rada. Frontalni pristup u nastavi polako postaje zaborav. Sve više se insistira na upotrebi modernih tehnologija kako od strane nastavnika, tako i od strane učenika, a sve u cilju razvoja kolaborativnog učenja i učenja zasnovanog na projektu tj. što više povezanog sa praktičnim problemima, realnim uslovima i timskim radom. Ne treba posebno naglašavati da ovakav pristup biva veoma dobro prihvaćen kod učenika. Oni su naviknuti u svakodnevnom životu na upotrebu interneta, računara, tableta, smart telefona, pa samim tim prirodno očekuju da ove alate koriste i u procesu učenja, jer će takođe njihova dobra upotreba, već sutra biti podrazumevana kao osnovna veština koju moraju imati za uspeh u poslovnom okruženju. Zato je naš posao da upotrebu modernih tehnologija uvedemo u obrazovanje i naučimo učenike njenom pravilnom korišćenju.

Takođe, fenomen društvenih mreža ne sme biti zanemaren, jer je on naša realnost. Često se mogu čuti i kritike na račun promena koje donosi ovakav koncept, ali je jasno da je on globalno prihvaćen i zato se treba usredsrediti na prednosti koje se njegovom upotrebom mogu dobiti, a one su u procesu učenja i obrazovanja ogromne. Društvene mreže treba posmatrati kao dobar prostor za širenje i razmenu znanja, mogućnost neformalnije komunikacije i razvoja saradnje. Pored popularnih društvenih mreža kao što su Facebook, Twitter i ostale, treba imati u vidu i one koje su uže usmerene na učenje kao što su Scoop It, Learnist, Edmodo i druge.

Naravno sve ovo vodi i do promena koje se dešavaju u odnosu učenik – nastavnik. Učenik napokon postaje centar obrazovnog procesa, dok nastavnik dobija više ulogu mentora, motivatora, savetnika, uzora. Kako bi nastavnik bio uzor, neophodno je da se kontinuirano usavršava, da prati sve pomenute promene i na kreativan način doprinosi njihovoj zastupljenosti u nastavnom procesu. Njegov posao postaje sve dinamičniji, zahtevniji, ali i kreativniji.

Kao što vidimo, u srži svih ovih promena je ideja o celoživotnom učenju, dinamika promena zahteva da učenje bude kontinuirano i traje ceo život, tako da se menjaju svi prethodno navedeni aspekti kako bi se to omogućilo. Dakle, postaje sasvim jasno da budućnost pripada promenama i učenju.