Da li je isti strah i nas samih i naše nacije? Da li je to strah svih kvalitetnih, ali nedovoljno uspešnih ljudi? Šta nam je potrebno za izgradnju samopouzdanja i slobode?

Prenosim inauguralni govor Nelsona Mendele 1994. godine kada je izabran za predsednika Južne Afrike:

“Naš najdublji strah nije taj da smo neprikladni, naš najveći strah je taj da smo bezgranično moćni. Naše svetlo, a ne naša tama je ono što nas najviše plaši. pitamo sami sebe , ko sam ja da budem čudesan, briljantan, talentovan, predivan? Zapravo, ko ste vi da to ne budete? Vi ste dete božije i vaše samoumanjivanje ne služi svetu. Nema ničeg prosvetljenog u povlačenju, tako da se drugi ljudi ne bi osećali nesigurno pored vas. Svi mi treba da sijamo kao što deca sijaju. Rođeni smo da obelodanjujemo slavu božiju unutar nas samih. Ona se ne nalazi samo u nekima od nas; nalazi se u svima nama. I kako dopuštamo sopstvenom svetlu da sija, mi nesvesno dajemo ljudima dozvolu da urade to isto. Kako nas oslobađaju naši strahovi, tako i naše prisustvo oslobađa druge.”