Za obavezno finansijsko obrazovanje u školama
Finasijska kriza u kojoj živimo i strah koji svi, počevši od kompanija, preko vlada pa sve do pojedinaca, osećamo u vezi budućnosti koja nas očekuje, bi trebalo da nas osvesti, upozori i podseti koliko malo znamo o tome kako funkcionišu finansije.
Naša je odgovornost da razumemo principe po kojima fukcionišu finansije, barem na ličnom planu, kako bi mogli ne samo da se zaštitimo, već i da u svakom vremenu, makar bilo komplikovano kao ovo u kome živimo, uspešno upravljamo svojim novcem, odnosno prihodima i troškovima.
Živimo u vreme kada je samo 2% svetskih ukupnih valutnih transakcija potiče od trgovine robom i uslugama, a na drugoj strani tržište raznih hartija od vrednosti je veće oko 4 puta od ukupne svetske proizvodnje roba i usluga u realnoj privredi. Ova neravnoteža je dostigla razmere veće nego ikada u istoriji. Ceo svet je suočen sa velikom kreditnom zaduženošću, u isto vreme građani su individualno prezaduženi kod banaka. Kao i uvek uzrok možemo tražiti u nedovoljnom poznavanju finansija i tokova novca na ličnom planu.
Iako formalno obrazovanje može da Vam pruži potrebna znanja gotovo da uopšte ne postoje kursevi o upravljanju ličnim finansijama. Smatram da je ova tema izuzetno važna za život svakog od nas i da nema opravdanja za njeno neizučavanje u okvirima formalnih obrazovnih sistema. Ako možemo da učimo o biljakama i životinjama, hemijskim formulama i da nam je to sasvim normalno (što i jeste potrebno) isto tako je, ako ne i više neophodno da naučimo koliko go je moguće o finasijama kako bi razumeli svet u kome živimo.
Koliko ljudi na našoj planeti zna da ako je kamata 5% godišnje da će za 14 godina zaraditi istu sumu koliko su uložili u banku?
Koliko ljudi u obrnutom smislu razume koliko će ih više koštati stan koji su kupili na kredit sa kamatom od 5% godišnje na dvadeset ili trideset godina nego da su ga platili svojim novcem?
Koliko ljudi zna koliko će imati novca na računu na dan odlaska u penziju, ako na dan svoga zaposlenja ostavi 1 EUR u banku sa kamatom od 5% godišnje?
Takođe, koliko ljudi danas razume da ih štednja od npr 10% od svih redovnih prihoda oplođena prosečnom bankarskom kamatom za nekoliko decenija dovesti do ozbiljnog bogatstva?
Odgovor je da ogroman broj ljudi danas ne razume osnovne principe i pravila u vezi sa upravljanjem ličnim finansijama i osnovnim elementima finasijskog poslovanja. Najstrašnije je što se većina nikada ne zabrine zbog toga, a da u isto vreme govori kako nema dovoljno novca.
Moje mišljenje je da je više nego neophodno razviti obrazovne programe u vezi sa ovim kompetencijama koje dovode do razumevanja sveta finansija, a koje se direktno mogu primeniti u životima svakog od nas i ako ništa drugo načiniti ih jednostavnijim i lagodnijim.
Zamislite samo efekte za društvo kada bi u zvaničnim obrazovnim programima ovakve teme bile obrađivane i kada bi ljudi razlikovali tako jednostavnu stvar kao što je razlika između investicije i troškova.
U prilog razlici koja bi se postigla obrazovanjem u ovom smislu govori i sprovedeno istraživanje od strane Instituta za istraživanje javne politike (IPPR – Institute for Public Policy Research) u Sjedinjenim Državama. Istraživanje je sprovedeno na programu u kome je finansijsko obrazovanje bilo obavezno u nekim oblastima od 1957. godine. Ono pokazuje da bi deca koja pohađaju časove iz ličnih finansija i kućnog budžeta mogla da budu bogatija i za tridesetak hiljada dolara do trenutka kada napune 40 godina od vršnjaka koja nisu pohađala pomenute programe.
Razmislimo svi zajedno o znanjima potrebnim za uspešan život nas sada i na naše dece u budućnosti. Ako razmislimo verujem da ćemo nešto i uraditi.