Kada upoznate nekog čoveka u Srbiji verovatnoća da ste upravo upoznali nepismenog čoveka iznosi oko 17%.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se definiše kao prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u različitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr).

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja. Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Međunarodni dan pismenosti, 8. septembar, Srbija dočekuje sa više od 1,3 miliona nepismenih ili ljudi koji nemaju završenu osnovnu školu od ukupno oko 7,3 miliona stanovnika.

Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i sada je i u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.

U Srbiji je među obrazovanim najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.

U najnovijem istraživanju Projekta IALS-a obuhvaćeno je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanada, Nemačka, Holandija, Švedska i Švajcarska.

Ustanovljeno je, na primer, da najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci, a da za njima slede Amerikanci. A po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

Krajem 20. i početkom 21. veka na svetsku scenu “stupa” takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje, eksplozija novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremenskom periodu.