Šta je poslednja moda za 2016. godinu u okviru obrazovnih tehnologija?

iPad uređaji i dalje predstavljaju standard u ovoj oblasti, ali se uz njih probijaju i druge platforme. Biće zabavno posmatrati tu trku narednih tri do pet godina.

Prilagođavanje tehnologije nastavi ponekad daje vrlo loša rešenja, ali nastavnici su sve bolji u prepoznavanju neuspelih pokušaja, koji ne daju dobre rezultate. Ima čak i onih nastavnika koji su u potpunosti protiv tehnologije u učionici.

Škole su sve naprednije i sve više daju prednost tehnologiji (ne u smislu prioriteta, već dizajna). Međutim, i dalje se bore da smisleno integrišu obrazovne tehnologije u modele učenja i nastavne planove.

Aplikacije postaju sve bolje i sve su više u centru pažnje, ali šta je sa dodatnom kupovinom u okviru aplikacija? Zar ne mislite da to pomalo izmiče kontroli? A trebalo bi nešto uraditi i po pitanju svih tih korisničkih imena i šifara.

Malo niže se nalazi po trideset vrlo subjektivnih, ali nadajmo se i približno realnih procena oko toga šta je sve više u modi, a šta izlazi iz mode u okviru obrazovanja i obrazovnih tehnologija od 2016. godine pa nadalje. Jedan broj tih stavki nije čisto obrazovne prirode, ali sve je to na kraju krajeva deo istog ekosistema, zar ne?

Uzmite u obzir i da ova lista nije moja preporuka, odnosno nije sve baš onako kako bih ja voleo da bude, već kako zaista jeste, barem sa moje trenutne tačke gledišta. Pitajte me ponovo u avgustu.

Šta je u modi, šta izlazi iz mode, a šta je u toj neprijatnoj sredini u obrazovanju i obrazovnim tehnologijama? U nastavku se nalazi mojih trideset pretpostavki.

U modi

1. Profesori-preduzetnici
2. Decentralizovanje akademskih standarda
3. Ponovno razmišljanje o podacima u učionici
4. Prilagodljivi algoritmi za učenje
5. Digitalno državljanstvo
6. Pažnja usmerena ka dokumentarnim, digitalnim medijima
7. Dubina sadržaja
8. Eksperimentisanje novim modelima učenja (uključujući „izokrenutu učionicu”, sinhrono učenje, mešovito učenje i sl.)
9. Samoinicijativno stručno usavršavanje nastavnika, vebinari, praćenje sadržaja u realnom vremenu i sl.
10. Fakultet kao mogućnost izbora
11. Kolaborativno učenje
12. Digitalna pismenost
13. Pažnja posvećena prostoru za učenje
14. Design thinking metoda
15. Svesnost, meditacija, vreme za pauzu
16. Nastavnik kao vodič sa strane
17. Gejmifikacija sadržaja
18. Sat za genija, sat za stvaraoca, vreme za saradnju
19. Procesi rada
20. Obrada reči putem cloud tehnologije
21. Inkluzivno obrazovanje + udruženo podučavanje
22. Agnosticizam prema platformama
23. Bibliotekari kao stručnjaci za digitalne medije
24. YouTube kanali, Google Chromecast aplikacije, Apple televizija
25. Aplikacije kao što je Storehouse
26. Jedan na jedan – tableti : uređaji
27. Učenje bazirano na projektu
28. Mobilni telefoni kao obrazovne tehnologije
29. Novine među aplikacijama
30. Microsoft OneDrive, Google Drive platforme

Neprijatna sredina

1. Google, Microsoft, Apple i sl.
2. Odgovornost u obrazovanju
3. Stručne obrazovne zajednice
4. Diferencijacija
5. Računarsko kodiranje
6. Tradicionalni spiskovi zaista odlične lektire
7. Čista kreativnost
8. Samoinicijativno učenje
9. Obimne obrazovne konferencije uživo
10. Fakulteti uopšte
11. Iskustveno učenje
12. Kulturna pismenost
13. Fizički dizajn većine škola i fakulteta
14. Pamćenje sadržaja po prioritetima, koje vodi do koncepta design thinking
15. Debata
16. Pritisak na sisteme
17. Gejmifikacija kao sistem ocenjivanja
18. Tutorstvo
19. Lista obaveza
20. Učenje zasnovano na cloud sistemu
21. Jednom poduči, jednom poguraj/podstakni/posmatraj
22. Prelazak sa jednog operativnog sistema na drugi (sa Androida na Windows)
23. Bibliotekar / Stručnjak za digitalne medije kao bibliofil
24. Onlajn-enciklopedije
25. Aplikacije poput Prezija
26. Društveno-ekonomska nejednakost
27. Učenje preko mobilnog telefona
28. Provera znanja preko mobilnog telefona
29. Evo-časna-reč besplatne aplikacije
30. iCloud tehnologija

Demode

1. Masovni izdavači obrazovne literature
2. Programi zajedničke osnove (Common Core) i „trke do vrha” (Race to the Top) u obrazovanju
3. Timovi za rukovođenje podacima
4. Unapred osmišljeni nastavni planovi
5. Drakonsko filtriranje oblasti
6. Društevene nauke
7. Pokrivenost sadržaja
8. „Obrazovanje XXI veka” kao fraza ili jedinstena ideja
9. Zapaženi kvalitet programa za stručno usavršavanje nastavnika
10. Fakultet kao standard
11. Masivni otvoreni onlajn-kursevi (MOOC)
12. Poljoprivredna pismenost
13. Tradicionalna učionica
14.Prisećanje lako dostupnih podataka (činjenice) i veština (računanje) na nižem nivou
15. Lekcije namenjene usmenom tipu izražavanja kod učenika
16. Pritisak na nastavnike
17. Ocenjivanje po standardu: pao/-la ili položio/-la, ponavljanje godine
18. Povećavanje broja nastavnih časova
19. Aktivnosti koje traju tokom celog časa
20. Fleš-disk, hard-disk, CD-ovi, slanje podataka preko imejla
21. Alternativne škole/učionice za učenike sa posebnim potrebama
22. Razmišljanje samo u okviru Apple aplikacija
23. Bibliotekari kao rukovodioci i nadzornici
24. Kablovska televizija, gledanje sadržaja uživo uz obaveznu pretplatu
25. Aplikacije poput PowerPointa
26. Previše pojednostavljen sistem Bring Your Own Device („ponesite sopstveni uređaj”)
27. Rad na projektu
28. Korišćenje mobilnih telefona za pregled sadržaja koji ne odgovara platformama za mobilne telefone
29. Podvale za dodatno naplaćivanje u aplikacijama
30. Dropbox platforma

Izvor: Trends in Education Technology