Ovo je prvi deo naše #iteachthought kampanje. To je naš ekvivalent „povratku u školu”, a cilj mu je da vam pomogne da se u školskoj 2015/2016. usredsredite na promišljen pristup svom nastavničkom umeću.

Među promenama o kojima ćemo govoriti je i premeštanje fokusa sa sadržaja i nastave na mislioce i razmišljanje. Ovaj pristup pedagogiji (i heutagogiji) je usmeren na učenika i sastoji se iz tri dela:

• Prvi deo: 20 rasporeda u učionici koji podstiču na razmišljanje
• Drugi deo: Profili učenja: Šta je to što dobri nastavnici znaju o svojim učenicima?
• Treći deo: 50 pitanja koja treba da postavite učenicima prvog dana škole

Učenje je ekologija!

Da li način na koji ste rasporedili nameštaj u učionici može da utiče na način na koji učenici razmišljaju? Ukoliko osmislite učenje, uzimajući u obzir fizički prostor i interakciju – da, može.

Radni stolovi su obeležje „modernih” učionica kakve poznajemo. Obično je ovaj prostor za rad uređen jednostavno: to je prostor gde učenici sede, pišu i uče raspoređeni u redove. Iako postoji napredak u dizajnu škola i učionica, on je obično rezervisan za dobrostojeće „škole budućnosti”, dok mi ostali imamo malo koristi od njega.

Šta je to što mi možemo da učinimo? U tome i jeste poenta ovog članka. Ukoliko sledeće ideje posmatrate baš kao takve – dakle, kao ideje – shvatićete da nijedna nije ni dobra ni loša. One su jednostavno samo ideje. Ako se iskoriste za rešavanje problema ili za promovisanje neke osobine, onda su dobro iskorišćene, a ako ne, onda nemaju svrhu. Mnoge od njih nije odmah moguće izvesti u vašoj učionici. Neke možda ne mogu da se primene na vaš razred, nameštaj, budžet ili sadržaj. Ali, možete ih prihvatiti kao ideje, naučiti nešto iz njih i iskoristiti ih (ili ne).

Pređimo na onaj deo koji kaže da „raspored u učionici podstiče na razmišljanje”. Učenje je ekologija. Dizajn učionice utiče na upravljanje razredom, koje pak utiče na potrebe nastavnog programa, koje dalje utiču na dizajn nastavnih jedinica i lekcija, a on utiče na ličnost nastavnika koja utiče na tehnološke potrebe, što utiče na strategije opismenjavanja i nastavne strategije i tako dalje. Svaka od ovih mogućnosti će delovati onoliko dobro koliko ste vi u stanju da prilagodite način na koji planirate nastavu i doživljaje učenja. Tako je, možete da dizajnirate učionicu koristeći princip akvarijuma, i to ne samo za organizaciju „Akvarijum” diskusije, već tokom dužeg vremenskog perioda.

Možete i da organizujete „Google sobu” ili „Makerspace” bez ikakve promocije razmišljanja, a možete i navesti učenike da izvode fantastične kognitivne akrobacije sedeći na hladnom podu. Ideja je da vas novi raspored učionice može navesti da drugačije razmišljate o tome kako i zašto koristite određeni raspored, a zatim da krenete napred, raspoređujući nameštaj sa više promišljanja (čak i ako se držite starih dobrih redova).

Zapravo, ako zamislite redove stolova koji imaju dobre i loše strane, uzroke i posledice, videćete da su takvi redovi primenljivi na neke stvari (organizaciju, deljenje radova itd.), a na neke ne (saradnju, kretanje). Vi ste već (možda i nesvesno) prilagodili nastavu rasporedu koji obično koristite. Kad planirate, vi uzimate taj raspored u obzir. Ako iskoristite drugačiji pristup, moraćete da dizajnirate učionicu uzimajući njega u obzir. Upravo ovde postupci i ponašanja koji podstiču na razmišljanje, kao što su interakcija, pokret, proučavanje, stvaranje, saradnja, individualno razmišljanje itd. postaju faktor.

Primetite da smo stavili zvezdicu (*) pored onih pristupa koji više pogoduju „umovanju” od drugih. Ovim završavamo predgovor i prelazimo na neke od opcija (a ima ih mnogo).

20 načina za uređenje učionice koji će pomoći učenicima u razmišljanju

1. Prostor za stvaranje (Makerspace)*

Način na koji ćete ih organizovati zavisi od prostora koji imate na raspolaganju, razreda, oblasti koju obrađujete itd. Svaka oblast može da iskoristi „pravljenje stvari” kao osnovnu strategiju učenja i nastave, ali, da bi se to i desilo, potrebno je da organizujete prostor na odgovarajući način. Mešavina pristupa „Laboratorija za učenje” i „Google soba” mogla bi da bude pravo rešenje.

2. Geometrijski miks

Ovaj pristup uključuje miks oblika – redova, grupa, polukružnih stolova. Iako je nameštaj sa slike verovatno izvan vaših mogućnosti, možete postići sličan efekat pomoću kombinacije običnih stolova i radnih stolova.

3. Stanice za diferencijaciju*

Ovo je fizičko grupisanje, ali zasnovano na oblastima diferencijacije – predznanje, nivo čitanja, pojedinačna veština itd. Ukoliko je nastava skrojena na ovaj način – uz pomoć Zone proksimalnog razvoja – biće više prilika za razmišljanje, podučavanje i učenje koje „odgovaraju” učeniku.

4. Akvarijum*

Ovo je još jedna nastavna strategija. Kod Akvarijuma, grupa učenika sedi u sredini, a druga grupa sedi u krugu oko njih, okrenuta ka grupi u sredini. Ovaj raspored se može i trajno koristiti u učionici – ili barem tokom dužeg vremenskog perioda. „Ribe” koje sede u sredini imaju jednu ulogu (npr. da čitaju uloge iz predstave, rešavaju zadatak, analiziraju umetničko delo itd.), dok spoljna grupa učestvuje u #backchannel raspravi na Twitteru na blogu koji se bavi trčanjem. Ovde svako ima pravo glasa – kao i priliku za razmišljanje.

5. Jedna grupa + 4 reda

Ovo izgleda kao što se i zove – grupa dopunjena sa 4 reda. Ovaj raspored može biti koristan ako se većina učenika u razredu najčešće bavi istom aktivnošću – ili delom aktivnosti, dok drugi deo učenika radi nešto drugo. Ovaj pristup se može koristiti i zajednički.

6. 2 grupe + 2 reda

Isto kao i gore, s tim što je većina učenika sada deo grupe, tako da je razred ravnomernije raspodeljen.

7. Funkcijske čaure*

Ovaj pristup je sličan Stanicama za diferencijaciju, osim što je poenta ove metode u zadatku, a ne u diferencijaciji. Setite se književnih krugova, na primer, gde svako ima svoju ulogu. Razlika je što je ovde ceo razred postavljen na taj način.

8. „Google soba”*

Zamislite boje. Mnoštvo boja. Zamislite i oblike i teksture. Raznovrsne izvore svetlosti. Mnogo prirodnog svetla ukoliko je moguće. Prostore gde se može raditi sam, u paru ili u grupi. Sedeći, ili stojeći. Otvorenost. Saradnju. Možda ne može da se realizuje u potpunosti, ali vam može poslužiti kao inspiracija.

9. Dve strane*

Možete i da podelite učionicu na dve suprotstavljene strane. One se mogu sastojati od redova, ali učionica mora biti podeljena na dva dela koji su okrenuti jedan prema drugom. Ovo je naročito delotvorno na časovima društvenih nauka ili u drugim oblastima gde se primenjuje „Odgovoran razgovor” kao nastavna strategija.

Vaše dve strane se mogu sastojati i iz kosih redova. Oni se ne razlikuju mnogo od tradicionalnih redova, ali postoji jedna prednost ako ste u učionici, a to je da su učenici jedni drugima u vidokrugu.

10. Veliki oval

Ovaj pristup se obično koristi za team building aktivnosti, ali je takođe moguće upravljati razredom na ovaj način tokom čitave nastavne jedinice, ukoliko se pripremite na pravi način. Možete koristiti uobičajene porcije slaganja/neslaganja, debate, Sokratskih seminara, Odgovornog razgovora i tako dalje.

11. Nastavnik u sredini

Zamislite „običnu” učionicu, ali sa nastavnikom (uključujući nastavnički sto, ukoliko ga ima) u sredini. Ova postavka drastično menja dinamiku na času. Da li će ovo biti delotvorna nastavna alatka ili ne, zavisi od načina na koji je koristite (što važi i za sve ostale pristupe navedene u ovom tekstu).

12. Visoki stolovi

Oni postoje. Napišite predlog granta, stavite vaš sto u sredinu i potrudite se da ova postavka uspe.

13. Potkovica

Oval kome nedostaje jedan kraj. Manje ili više. Ovaj pristup verovatno neće biti delotvoran na duge staze, ali za čitalačke aktivnosti ili dopisivanje (koje su veoma potcenjene kao nastavne strategije), radiće glatko.

14. Dva kruga

Krugovi omogućavaju učenicima da gledaju jedni u druge, i podstiču konverzaciju. Ova postavka nije idealna za rad u malim grupama, ali ima potencijala za aktivnosti u kojima se uči čitanje ili u podučavanju pravca. Jedan veliki krug nije dobro rešenje u dnevnom rasporedu, ali dva su već bolje rešenje. Sa dva kruga, veličina se smanjuje u odnosu na raspored sa jednim krugom, što vam pruža više fleksibilnosti u upravljanju razredom.

15. Rotirajuće grupe*

Poenta ovog rasporeda nije toliko u obliku stolova, već u toku nastave i dizajnu lekcija. Ideja ovog rasporeda je da isplanirate lekcije i nastavne jedinice koje zahtevaju od učenika da sarađuju sa različitim grupama iz različitih razloga, kao i da se rotiraju, bilo u okviru jednog časa, tokom cele nedelje, ili tokom trajanja jedne nastavne jedinice.

16. Krug u sredini, a kvadrat spolja

Postavljanje kvadrata spolja, a kruga unutra – ili obrnuto – je samo „geometrijska varijacija” Akvarijuma, međutim, velika grupa učenika može da prilagodi veličinu kruga svojim dnevnim aktivnostima.

17. Laboratorije za učenje*

Ako se sećate svojih srednjoškolskih dana i hemijske laboratorije – visoki stolovi, stvarčice kojima ste mogli da eksperimentišete, učenici koji stoje i kreću se u malom zajedničkom prostoru za učenje – baš to je ideja laboratorija za učenje. Ovaj pristup može da se koristi za bilo koji sadržaj i u bilo kom razredu; ne zahteva čak ni uvežbanost. Učenici koji stoje oko visokog stola i rešavaju zadatke iz fizike i geometrije, i istovremeno se „miksuju” među sobom, ne predstavlja noćnu moru što se tiče upravljanja, pod uslovom da ste isplanirali čas sa namerom da koristite ovaj pristup.

18. Atelje za učenje*

Ovo nije tradicionalna sredina za učenje – zamislite Starbucks pomešan sa bibliotekom pomešanom sa učionicom pomešanom sa prostorom za stvaranje pomešanim sa dizajnerskim ateljeom. Verovatno neće uspeti ako imate 35 učenika, ali ako ih je manje od 20, ovakav pristup može da promeni kulturu učenja u vašem razredu.

19. Otvoreni trg

Ovaj pristup je sličan #10, i potiče od tviteraša po imenu @rmg178, koji kaže: „Koristim tehniku otvorenog trga, sa otvorenom stranom okrenutom ka tabli, i stavim sebi sto za materijale u sredinu.”

20. Fluid

Ovaj pristup se menja svake nedelje. Pustite da ciljevi učenja oblikuju način na koji koristite prostor – i način na koji učenici koriste svoj lični prostor. Nepromenljiv prostor za učenje odslikava nepromenljiv način razmišljanja. Ovo ne znači da ćete imati „pune ruke posla”; reč je o adaptiranju.

Prevod sa:

http://www.teachthought.com/pedagogy/20-ways-to-setup-a-classroom-to-help-your-students-think/