Deset stvari koje menadžeri nikad ne bi trebalo da rade (Steve Tobak)
Svi smo imali šefove koji su radili stvari koje nam se nisu sviđale ili one nisu bile u skladu sa našim principima. I svaki menadžer je uradio stvari zbog kojih je kasnije zažalio. Poslovni svet, po prirodi, se sastoji od odluka u realnom vremenu i prosuđivanja za koje se nekad ispostavi da su loše kada se na njih osvrne.
Sve u svemu, niko nije savršen. Svi pravimo greške. A to je dobra stvar, jer tako učimo lekcije, uključujući i kako da bolje obavljamo svoj posao. To važi sa svakog zaposlenog, menadžera, zaposlenog, vlasnika biznisa, svakog.
Ali nekad se ispostavi da je greška klizav pad. Izuzetak može lako da se pretvori u pravilo. Prosto rečeno, postoje pragovi koji ne smeju da se pređu, ponašanje koje ne sme da se ispoljava, ne treba biti previše dramatičan, to su putevi koje vode u tamnu stranu.
Imajte u vidu da ovo nije jadikovanje koje treba da navede zaposlene da pobesne na svoje šefove. Umesto toga, gledajte na to kao na standard sa kojim i mendžeri i zaposleni mogu da se slože, i možda, da to bude poziv za buđenje onima kojima je to potrebno.
Deset stvari koje menadžeri nikad ne bi trebalo da rade:
1. Naređivanje ljudima kao dikatori.
Nasuprot uvreženom mišljenju, menadžeri nisu diktatori. Svaki menadžer ima bar jednog šefa. Čak i direktori ispostavljaju račune članovima odbora i drugim ljudima uključenim u posao. Bilo koji menadžer koji misli da može ljudima da naređuje ili zloupotrebljava autoritet zato što su šefovi, su užasni lideri. Zaposleni nisu deca niti vojnici. Možete da im kažete šta treba da rade i možete da ih otpustite, ako želite, ali ako im naređujete, oni dobri se osile i daju otkaz, kao što i treba.
2. Zaboravljanje na klijente.
Nikad ne prestaje da me zadivljuje koliko menadžera zaboravlja da komapnije postoje samo iz jednog razloga – da pridobiju, održe i pomažu klijentima. Posao se ne tiče posla, a kada se vrti oko toga-vaši problemi, vaši strahovi, vaše carstvo, vaša tanka koža, štagod- onda prestajete da budete efikasan menadžer.
3. Ponašanje poput arogantnih kretenčina koje su umislile da su bolji od drugih.
Čisto da budem jasan, ne kažem da menadžeri ili šefovi ne mogu biti kretenčine. Mnogi ljudi su kretenčine, uključujuči mnoge zaposlene, ali skoro svako je kretenčina pod određenim okolnostima. Posebno govorim o arogantnom stavu:“Bolji sam od drugih ljudi“. To čini da izgledate kao derište i potpuno urušava vaš autoritet i kredibilitet.
4. Verovanje da su posebni.
Kad ego ispisuje ček, a ralnost ga unovčava. Često, lideri dobijaju svoju poziciju jer veruju da su posebni. To je fascinantna zabluda koja pak često ispunjava ljude. Problem sa tim je da je to klizav pad. Ili odrastite, pre ili kasnije, ili se stvari neće odvijati povoljno.
5. Javno razapinjanje zaposlenih na krst.
Od svih stvari koje sam iskusio u decenijama, ovo ne samo da je najnehumanije nego i demorališuće za zaposlene. Imao sam nekoliko direktora koji su to redovno praktikovali i svi su ih prezirali. Pak, obojica su doživela samouništenje.
6. Skrivanje osećanja.
Ovo možda zvuči dirljivo, ali je daleko od toga. Istaživači vole da klasifikuju menadžere kao lidere ili psihopate, ali mehanizam po kojem se ovo događa je zbog nepokazivanja emocija. Ako ste se ikad pitali zašto se ljudi kojima nedostaje duh ili bilo kakva poniznost tako ponašaju, odgovor je, ako niste povezani sa svojim osećanjima onda ste mnogo manje od ljudskog bića.
7. Okruživanje birokratama i ulizicima.
Kada ohrabrujete status kvo i ne ohrabrujete pokazivanje svog mišljenja, osudićete organizaciju na stagnaciju i eventualni pad.
8. Pretnje.
Pretnje ne funcionišu. One će pre motivisati suprotno ponašanje od onog što pokušavate da postignete. One umanjuju vaš autoritet i čine da budete mali i slabi. Treba da prenesete šta želite i zašto, a onda da postupite u skladu sa rezltatima. To funkcioniše. Pretnje ne funkcionišu.
9. Dečije ponašanje.
Svi prolaze kroz iste faze ljudskog razvoja od odrastanja do zrelosti. Nažalost, neki od nas zaglave negde, prestanu sa razvojem i postanu disfunkcionalni. Mi izgledamo kao odrasli, ali više se ponašamo kao deca, glumimo i tako zagorčavamo život ljudima oko sebe.
10. Kršenje zakona.
Iz nekog razloga, izvršitelji nekad rizikuju sve, moć, bogatstvo, karijere, porodice i to sve iz motiva koje većina nas neće razumeti. Govorim o račnovodstvenim prevarama, zloupotrebi informacija, mitu, ometanju pravde, zaveri, diskriminaciji, uznemiravanju, dugačka je lista.