Rano je ujutru. Početak radne nedelje. Obavljate svoj jutarnji ritual pre nego što ćete napustiti svoj dom i krenuti na posao. Pogled vam pada na školsku torbu vašeg deteta, koja je i dalje u hodniku. Odlazite do njegove sobe, nekoliko puta ga pozovete imenom da se probudi, ali uzalud. Na kraju palite svetlo, prekidate mu dubok san i surovo ga vraćate na javu.

Poznat vam je ovaj scenario? A koliko puta ste se zapitali da li je problem samo u vašem detetu ili je poremećaj spavanja generalno problem današnje omladine?

Pedijatri i naučnici koji se bave proučavanjem sna procenili su da je za tinejdžere neophodno 8–10 sati spavanja, a podatak da samo 1 od njih 10 usvaja ovu preporuku je zabrinjavajuć. Na internetu se mogu pronaći mnogi članci koji navode da je 6 do 8 sati sna za tinejdžere i odrasle osobe dovoljno. Nemojte se zavaravati tim podacima. Čak i ako vaše dete spava 8h, ne znači da možete da odahnete. Osam sati sna je minimum koji je potreban za normalan razvoj vašeg deteta. Iako će mnogi roditelji pomisliti da buđenje sat vremena pre prirodnog nema značajnije posledice, zapravo ima – posebno na proces obnavljanja moždanih ćelija, emocionalno rezonovanje, pa i učenje.

S obzirom na to da je problem sa manjkom sna u SAD prisutan kod većine tinejdžera, i prerasta čak u stanje epidemije, zaključuje se da glavni uzročnik tome nisu hormoni, Snapchat ili socijalni problemi, već zakon koji propisuje da časovi u školama treba da počinju u pola 8 ujutru, a negde i ranije, uprkos tome što mnoge zdravstvene organizacije preporučuju da bi osnovne i srednje škole trebalo da počnu sa radom najranije u pola 9. To je najbolji pokazatelj kolika je pažnja posvećena ovom problemu.

Period adolescencije je, prema rečima Vendi Troksel, specijaliste za lečenje nesanice i drugih poremećaja spavanja, doba kada se mozak razvija u najvećoj meri, a posebno oni delovi koji su zaduženi za zaključivanje, rešavanje problema i rasuđivanje – dakle, ono što sprečava devijantno ponašanje. Neka od istraživanja pokazuju da je procenat dece koja konzumiraju alkohol veći kod onih koji imaju poremećaj spavanja nego kod drugih, a isto važi i kad je reč o porivu za samoubistvom.

Rano ustajanje za školu je u direktnoj suprotnosti sa biološkim satom tinejdžera, koji je glavni faktor u kreiranju osećaja pospanosti ili budnosti. Time je objašnjeno zašto ih nekada ne možete naterati da legnu u krevet ranije. Jednostavno, njihov biološki sat im to otežava govoreći da i dalje nije vreme. Oni odlaze u krevet kasnije, ustaju nenaspavani i začarani krug se nastavlja.

Dolazimo do situacije da usled nezadovoljenih osnovnih potreba za snom tinejdžeri imaju smanjenu koncentraciju, što može uticati na njihovu produktivnost na časovima, znatno usporiti reflekse i sposobnost podnošenja stresnih situacija, i negativno se odraziti na njihovo zdravlje. Neki će se složiti sa tim, dok će drugi misliti da je to posledica modernog života, okruženja ili jednostavno nemarnosti. Prevelika očekivanja roditelja o visokim rezultatima njihove dece ne samo u školi već i na treningu, muzičkoj školi i kursu stranog jezika tinejdžerima ne ostavljaju prostor da uspostave balans između svojih obaveza i društvenog života. Čini im se da jedini izlaz da sve postignu jeste da žrtvuju san – naizgled najlakše rešenje i bez drastičnih posledica. Šta mislite, da li bi to praktikovali kada bi znali da je 5 sati sna (i manje) ekvivalentno vožnji u alkoholisanom stanju i to prekoračenom brzinom?

Često se u narodu kaže da se deca neće naučiti životnim lekcijama ukoliko se čuvaju pod staklenim zvonom. Istina. Međutim, u svakom obrascu ponašanja treba zadržati ono dobro, a ostatak se truditi da izmenite, unapredite. Te tako verovanje da će odlaganje početka časova biti medveđa usluga tinejdžerima, jer ovaj postupak neće rezultirati boljim uspehom u školi već korišćenjem tog vremena za igru i druženje, a ne kao što je predviđeno – za spavanje, nije provereno.

Nikada ne možete da budete sigurni u delotvornost i poštovanje promena koje želite da uvedete. Potrebno je da sledite one koji su već okusili njihove benefite, a da neosnovane strahove ostavite u snu.

Pogledajte predavanje Vendi Troksel na temu Zašto bi nastava u srednjim školama trebalo da počinje sat vremena kasnije.