Nisam imao bogatog oca, tri puta sam bezuspešno pokušavao da upišem fakultet, deset puta sam se prijavljivao na Harvard, ali nisu želeli ni da me vide.

Na kraju sam otišao na učiteljski fakultet, koji je važio za trećerazredni ili čak četvrtorazredni fakultet u mom gradu.

Nakon toga sam tražio posao, 30 puta sam konkurisao, ali su me svaki put odbili.

To su bila teška vremena za mene, bio sam vrlo frustriran jer sam predavao na fakultetu za mesečnu platu od 10 dolara.

Pošto nisam mogao da pronađem dobar posao, 1994. godine sam razgovarao sa ljudima o bavljenju nečim što se zvalo internet.

Dvadeset troje ljudi mi je reklo da je to glupa ideja – nikada nisu čuli za internet i ubeđivali su me da nemam pojma o kompjuterima.

Nikada nisam mislio da sam naročito pametan; niko nije smatrao da mogu biti uspešan. Svi su bili ubeđeni da razmišljam na poseban način koji je sumanut; da razmišljam o stvarima koje nikada neće biti moguće.

Tri meseca sam išao od banke do banke, pokušavajući da dobijem pozajmicu od 3.000 dolara, ali niko nije želeo da mi da toliki novac.

Pričao sam sa 30-40 investitora i svi su mi rekli: „Ne, zaboravi na to.“

Dosta ljudi mi je reklo da je Alibaba užasan poslovni model, ali ja sam verovao u njega, mislio sam da Alibaba može da uspe.

Međutim, nisam ni sanjao da će biti ovoliko uspešan koliko je danas.

Verovao sam da me čeka nešto posebno i da moram da vredno radim kako bih ostvario svoje planove.

Skupili smo 50.000 dolara od 18 osnivača kompanije i počeli smo sa radom.

U prve tri godine poslovanja, kompanija nije ostvarila ni jedan jedini dolar prihoda – nije bilo lako.

Međutim, nastavili smo sa radom jer sam dobio mnogo mejlova u kojima su nam se potrošači zahvaljivali. Govorili su nam da je naša kompanija odlična, da možda ne mogu da nam plate, ali da smo im neizmerno pomogli i da ćemo jednog dana postati uspešni ako nastavimo da radimo.

Ja sam iskreno verovao u to.

Malo po malo, izgradili smo svoje poslovanje, svoj ekosistem infrastrukture.

Sada, 16 godina kasnije, imamo Alibaba Group, Tmall, Taobao, Alipay. Ljudi mi često govore da sam prepametan i pitaju me koja je tajna mog uspeha.

Bill Gates, Warren Buffett, Jack Welch, Larry Page, Mark Zuckerberg… Razlika između njih i drugih ljudi je u tome što su oni uvek optimistični u odnosu na budućnost, oni se nikada ne žale, pokušavaju da reše probleme drugih.

Kada ste optimistični, u svemu vidite priliku za uspeh.

Ljudi mi danas govore da nemaju prilike za uspeh, da nemaju posao, da nemaju ovo ili ono, a mi se nalazimo u najboljem vremenu ovog veka.

Najveća prednost koju imate je činjenica da ste mladi.

Nemojte se žaliti, pustite druge da se žale; prilike se uvek kriju tamo gde se ljudi žale.

Mislite o tome kako možete da promenite stvari. Da li postoji nešto u čemu mogu da napravim neki pomak? Kada razmislite o tome, počnite sa radom.

Video sam dosta mladih ljudi koji imaju neverovatne ideje svake večeri, ali se svakog jutra ponovo vraćaju na svoj stari posao.

Da biste bili uspešan preduzetnik, morate da radite stvari pre nego što ih drugi urade. Morate da se probudite pre drugih ljudi, morate da budete predaniji svom poslu od drugih.

Morate da koristite svoj instinkt; sve što radite treba da bude u skladu sa potrebama potrošača.

Svakoj osobi sutra počinje novi dan – povucite potez, delujte, bez obzira na to da li investitori, vaši prijatelji ili roditelji dovoljno veruju u vašu ideju.

To nije važno, ako vi i vaš tim verujete.

Radite danonoćno i uspećete – tako je prosto.

Pravite dovoljno grešaka. Kada padnete, ustanite. Svaka greška je vredan prihod.

Ne brinite o novcu – novac prati ljude, a ljudi bi trebalo da prate svoje snove.

Ako imate san, samo napred.

Mislim da niko ne može da pokori svet, nego možemo samo da služimo svetu.

Ili radi za druge ili radi za sebe… Ja biram da radim za sebe, jer to znači da radim za svoje društvo.

Dakle, ako želite da radite za sebe, razmišljajte o drugima, jer tek kad drugi budu uspešni i srećni, i vi možete postati uspešni i srećni.

Prevod sa: