Svima su potrebne povratne informacije. Na taj način napredujemo.

U poslovnoj komunikaciji je nekada i grub komentar kolege ili nadređenog značajniji za zaposlenog nego izostanak komentara. Izostanak feedbacka dovodi zaposlenog do osećanja da radi „uzalud”, da je neprimećen.

Kako smo već rekli u prethodnom blogu, feedback je jedan od ključnih elemenata uspešne komunikacije. Njegov značaj u procesu učenja je ogroman. Ne samo da je učenicima povratna informacija bitna već je možda još bitnija nastavnicima kako bi uvideli koji elementi nastave daju rezultate, a šta je potrebno izmeniti.

Ništa dobro ne može se desiti kada izostanu povratne informacije.

Steve Armstrong

Pohvala predstavlja značajan podsticaj nastavniku. Sama činjenica da je neko primetio naše zalaganje čini da se osećamo dobro i da stremimo još boljem. Kad je reč o kritici, važno je da ona bude konstruktivna, upućena na ponašanje a ne na ličnost nastavnika. Uvek je moguće nešto poboljšati u radu, što posebno važi za nastavnike, koji su paradigma ponašanja svojim učenicima. Međutim, još uvek nemamo sistem koji bi pomogao nastavnicima da postanu dobri kao oni najbolji među njima.

Kako bi izgledao takav sistem?

Fondacija Bila Gejtsa radila je sa 3000 nastavnika na projektu koji se zove Mere efektivne nastave (MET). Posmatrači su gledali snimke nastavnika u učionici i ocenjivali učinak na nizu elemenata. Na primer, da li su nastavnici svojim učenicima postavljali izazovna pitanja? Da li su našli više načina da objasne neku zamisao? Takođe su učenicima dali da popune upitnike sa pitanjima poput: „Da li vaš nastavnik zna kada je odeljenje razumelo lekciju?” „Da li učiš da ispravljaš svoje greške?”

Ono što su otkrili je veoma uzbudljivo. Prvo, nastavnici koji su dobro prošli na ovim posmatranjima su imali mnogo bolje rezultate učenika. To govori da su postavljana prava pitanja. Drugo, nastavnici u programu su rekli da su ovi snimci i upitnici koje su radili učenici bili veoma dobri dijagnostički alati jer su ukazivali na tačna mesta gde mogu da se poboljšaju i da se dosta toga iz snimaka može naučiti.

Kamere su svuda oko nas. Da li ste se zapitali koja bi bila njihova funkcija u nastavi?

Postoji mnogo načina na koje možemo razviti nastavničku profesiju. Dovoljni su vam obična kamera i mali tronožac. Čak i ako snimak nije savršen, ne uhvati svaku stvar koja se dešava, možete čuti zvuk. To je zaista jednostvna ali moćna alatka.

Kad završite sa snimanjem, snimak prebacite na kompjuter i zavirite u njega. Vodite beleške o onome što ste zapazili. Beleške su deo procesa razmišljanja. Možda niste primetili učenika u pozadini koji je sve vreme stidljivo držao podignutu ruku. Možda vam je promaklo nezainteresovano posmatranje nekih učenika kojima bi pogodovali veći izazovi u učenju.

Ne samo da na snimku možete mnogo lakše uočiti ovakve stvari već ćete posmatrajući sebe u ulozi nastavnika sigurno primetiti mnoge interesantne detalje. Na primer, kako gestikulirate prilikom predavanja, da li govorite prebrzo, čime odajete nesigurnost i nekompetentnost, ili vam je govor previše spor, pa delujete monotono i tako dalje. Vaš govor, baš kao i gestikulacija, jednako su bitni elementi u nastavnom procesu. Nastava je vid javnog nastupa i sve vaše propuste učenici jako dobro primećuju.

Pravljenje sistema za povratne informacije i usavršavanje nastavnika nije lako. Na primer, nekim nastavnicima nije odmah prijatno sa kamerom u učionici. To je razumljivo, ali iskustvo s MET-om sugeriše da ako nastavnici upravljaju procesom, ako snimaju u svojim učionicama, i biraju časove koje će poslati, veliki broj njih će biti voljan da učestvuje.

Konačno bismo s ovakvim sistemom imali način da nastavnicima pružimo povratne informacije. Ali ovaj sistem bi imao još bitniju korist. Na ovaj način se staramo da svi učenici dobiju sjajno obrazovanje, nađu posao koji ih ispunjava i nagrađuje, pružajući im priliku da ostvare svoje snove.

Izvor: